Дуг за порез на имовину тежак 37,9 милиона КМ

Неплаћени рачуни за порез на непокретности становника Српске на крају јуна ове године износили су 37,9 милиона КМ, а иако је број за 1,6 милиона мањи него у истом периоду лани, стручњаци сматрају да су неизмирене обавезе и даље огромне, те да се не смије дозволити застарјевање предмета и даље гомилање.

Република Српска 14.09.2023 | 07:58

У Пореској управи РС кажу да је дуг по основу пореза на непокретности на крају првог полугодишта лани био тежак 39,5 милиона КМ, истичући да су дуговања настала у периоду од када је Закон о порезу на непокретности почео да се примјењује, односно од 2012. године.

Додали су да су за шест мјесеци ове године наплаћена 17,02 милиона КМ по основу пореза на имовину, што је за 3,02 милиона КМ или 25 одсто више у односу на исти период прошле године.

– Када је у питању наплата дуговања по основу пореза на непокретности предузимамо све мјере предвиђене Законом о пореском поступку попут блокаде жиро-рачуна, обуставе из личних примања обвезника, запљена готовине и слично. У том смислу у првој половини године покренута су 19.963 поступка принудне наплате – навели су у Пореској управи.

Градоначелник Источног Сарајева и предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић каже да је значај наплате пореза на непокретности огроман, јер се ради о приходу који иде у буџет јединица локалне самоуправе.

– Свака општина и град заинтересована је да се из године у годину биљежи раст, како по повећању броја обвезника, тако и по основици за обрачун пореза на бази раста вриједности имовине правних и физичких особа, што се нарочито дешава у градовима који су развијенији и атрактивнији, гдје станови, куће и земљиште биљеже раст вриједности и цијена – рекао је Ћосић.

Он је истакао да је дуг од скоро 38 милиона КМ превелик, те да би у случају наплате простим дијељењем свака локална заједница добила по пола милиона марака, што су, како наводи, огромна средства.

– Веома је битно да не дође до застарјелости тих предмета и да одјељења за просторна планирања, урбанизам и стамбено-комуналне послове у општинама и градовима стварају своје базе података које у договору са геодетском и Пореском управом синхронизују у континуитету и на тај начин повећавају број обвезника и тјерају грађане да се пријаве за порез ако то нису до сада урадили – додао је Ћосић.

Он је појаснио да фокус, када је у питању наплата овог пореза, није на грађанима који имају ниже дохотке, већ на правним и физичким особама које посједују бројне некретнине великих вриједности.

Извршна директорка приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић каже да разлози због којих грађани занемарују обавезу плаћања пореза на имовину могу бити различити, али да два преовладавају.

– Један дио грађана нема новца да плати, а други не жели, иако може. Доста људи се и одселило у иностранство, али задржало некретнине овдје па кад дођу или неће да измире те обавезе или забораве. Неспорно је да је дуг импозантан и да треба водити рачуна да не расте, не треба дозволити даља нагомилавање обавеза – рекла је Марићева.

(Глас Српске)