Сумња у обвезнице Српске, све мање купаца?!

Обвезнице Републике Српске у септембарској емисији куповало је свега 12 купаца, што је за 80 одсто мање него у оној јунској када се под готово идентичним условима јавило 60 инвеститора.

Република Српска 11.09.2023 | 12:18

Наиме, прије неколико дана, 6.септембра, Република Српска је извршила успјешну емисију петогодишњих обвезница у укупној вриједности од 130 милиона КМ и по каматној стопи од шест одсто.

Отплатни план емисије је исти као и код оне од 20.јуна ове године – петина главнице се отплаћује сваке године.

И каматна стопа је приближно иста (шест одсто у поређењу са јунских 6,1 одсто), а разлика постоји у главници, која је у овој емисији мања за 38 одсто.

Септембарска емисија петогодишњих обвезница није била предмет дуготрајних, интезивних и интригантних јавних расправа јер се вјеровало да је у јуну превазиђена највећа препрека за извршење буџета и да ће све остале препрека, ма колико биле велике, бити много лакше савладане.

Овакав став је само дјелимично тачан јер од 20.јуна до 6.септембра су прошла 78 дана и много тога, по тржиште српског јавног дуга негативног, догодило се.

Посљедице протека времена, и негативног у њему, видљиве су у ономе што се на финансијском тржишту зове дубина тржишта.

Само 12 куповних налога је искориштено за откуп ове емисије и у најбољем случају, ако један те исти инвеститор није издао више куповних налога, емисија је купљена од стране 12 купаца.

Једна дио купаца није успио купити обвезнице (према подацима Бањалучке берзе нереализовано је куповних налога у вриједности од 13 милиона КМ), али ту врсту потенцијалних купаца не узимамо у обзир, јер их нисмо анализирали ни у јунској емисији.

Пошто је све битно у јунској и септембарској емисији једнако или приближно једнако (отплатни план и каматна стопа) можемо ли констатовати да је у јунској емисији било 60 купаца, а у септембарској 12 купаца  и да је ако степен тражње израчунавамо на основу броја купаца дошло до пада тражње за обвезницама Републике Српске за 80 одсто?

Чак и ако претпоставимо да је у јунској емисији велики број купаца имао већи број куповних налога (а не само један) и преполовимо број куповних налога тј. купаца (60/2) опет је пад, на овај начин рачунате тражње, изузетно висока.

По овој претпоставци на 12 купаца у септембру долази 30 купаца у јуну и пад тражње за обвезницама, или јавним дугом Републике Српске, је 60 одсто.

Извор: Бањалучка берза

У септембру се поред пада тражње (рачунате на основу броја купаца) појавио још један нови, и не тако мали, проблем.

Један инвеститор је купио 90 одсто емитованих обвезница.

Јунска емисија обвезница је била много разнуђенија, шира, и чак под претпоставком да је један купац издао више куповних налога, таква висока концентрација купаца није постојала.

Да ли је добро за буџет Републике Српске, за управљање јавним дугом Републике Српске, па чак и за тог самог инвеститора, да терет финансирања буџета буде највећим дјелом на само једном инвеститору?

Када банке финансирају неки велики пројекат удружују се у конзорцијум, заједницу.

Зашто у овој емисији обвезница није било заједнице већ је само једна финансијска институција (ово је претпоставка) откупила готово цијелу емисију обвезница?

На ово питање одговор је можда дало српско министарство финансија:“ Наше банке које имају страни капитал апсолутно нас не прате, а пратиле су нас увијек, и имају могућност да нас прате, имају средстава, али једноставно због притиска међународне заједнице то се не ради”.

Зато што је врло искрена, ово је јединствена изјава, која можда објашњава поред пада тражње за обвезницама Републике Српске (смањења броја купаца) и смањење броја великих купаца?

Од краја јула највиши представници српске извршне и законодавне власти су под америчким санкцијама, а Република Српска је у спору са Канцеларијом Високог представника за Босну и Херцеговину (ОХР) у вези имовинских питања.

Па зар је  заиста било  тешко предвидјети да ће у спору између с једне стране Америке и кључних европских земаља (које  подржавају ОХР) и  с друге стране Републике Српске већина банака у страном власништву прећутно стати на страну земаља  у којима се налазе њихови европски власници?

Невољна и од стране министарства финансија нежељена дефакто висока монополизација тржишта куповине обвезница Републике Српске може бити узрок неизвршења овогодишњег и сваког наредног буџета Републике Српске (ако се оваква структура тржишта јавног дуга одржи и у будућности)?

“Једини начин да се ово промјени, да оваква тржишна структура не окошта, и да се отклони сумња у обвезнице Републике Српске, је да власт у Републици Српској почне водити политику која ће смањити притисак међународне заједнице“, наводи се у тексту.

(Бифе.ба)