Несташица у БиХ, а неки лијекови немају замјену

У Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ признају да је Босна и Херцеговина дјелимично захваћена несташицом лијекова као и све друге европске земље.

Већ дуже вријеме у апотекама у цијелој БиХ се не може наћи лијек који се издаје за лијечење срчане аритмије. За тај лијек нема замјене. 

Тог лијека нема ни у Србији, а у Хрватској се може купити само уз рецепт који тамошњи љекари прописују својим пацијентима. Уз неке везе и познанства смо једва нашли тај лијек у Бечу – каже за Српскаинфо Сњежана Сандић.

Каже да је ријеч о лијеку који је њеној мајци прописао љекар и да не могу никако наћи адекватан одговор зашто лијека “Дароб мите” нема и које је ријешење за пацијенте.

Осим овог лијека, на домаћем тржишту влада дјелимична несташица лијекова. Често се дешава да се у апотекама нема одређених аналгетика, а тренутно нема “Кетонала”.

У Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ признају да је Босна и Херцеговина дјелимично захваћена несташицом лијекова као и све друге европске земље.

Што се тиче конкретног лијека “Дароб-мите”, кажу да им је носилац дозволе ове године два пута пријавио несташицу, у јуну и крајем августа.

– Добили смо информацију да ће крајем октобра ове године бити враћена снабдјевеност тржишта овим лијеком у нормалу. Када је у питању “Кетонал”, очекујемо повратну информацију од произвођача – каже за Српскаинфо Биљана Тубић, помоћник директора за Сектор за лијекове у Агенцији за лијекове и медицинска средства.

Она каже да Агенција за лијекове и медицинска средства прати несташицу лијекова. Носиоци дозвола и произвођачи су обавезни да пријављују несташице које су у најави, да дају рок у којем ће те несташице бити отклоњене, те да, како каже Тубиће, наведу разлог несташице.

– На нашој интернет страници имамо једну табелу у којој су пописани сви лијекови за које је најављена несташица и за који период. Оно што је битно да се нагласи јесте да све те евидентиране несташице лијекова нису толико значајне. Значи, лијекова за сада има у довољним количинама за наше пацијенте и за заштиту јавног здравља становништва у БиХ, посебно у свијетлу несташице у Европи – додаје она.

У Европи је ова проблематика, по њеним ријечима, заступљенија и на једном вишем и озбиљнијем нивоу. 

– Зашто је БиХ и даље у неком повлаштеном положају када је у питању несташица лијекова? Па, добар разлог је присуство наших домаћих произвођача и сада се посебно види да имамо домаћу производњу не само лијекова него и других производа што представља одређену врсту сигурности – наглашава Тубићева.

Тврди да значајнијих несташица лијекова нема, те да се спорадично  јављају, али да ниједна од њих не угрожава доступност лијековима  пацијентима јер на срећу има доста генеричких паралела произведених на тржишту.

– Ако нема лијека од једног произвођача, онда има истог састава од неког другог произвођача што наши фармацеути у апотекама врло добро знају и могу да пруже помоћ пацијентима. У овом тренутку ситуација није забрињавајућа и у доста смо бољој позицији у односу на Европу – увјерава она.

Разлози несташица су, каже, бројни и различити, почевши до несташица активних супстанци.

– Из разлога јер је Европа имала политику измјештања производње активних супстанци која спада у тешку или прљаву индустрију у неке источне државе као што су Кина и Индија. Сада је рат у Украјини, те санкције Русији, односно све ове измјене у неким политичким структурама или груписањима које су актуелне условиле су да су ти ланци снабдијевања из Кине и Индије ослабе. То је један од разлога зашто је присутна несташица лијекова – додаје Тубићева.

Да би се то зауставило, по њеним ријечима, Европа је поново почела да отвара погоне за производњу активних супстанци, прије свега у Аустрији, гдје је дошло до ревитализације производње антибиотика, а вјероватно ће се исто дешавати и са неким другим молекулама. Међутим, проблем је и несташица репроматеријала у производњи готових љекова.

– Дакле, више је узрочника који су условили појаву несташице и та појава уопште није локалног карактера. Несташица лијекова је тема која се повлачи по бројим међународним стручним конгресима и симпозијумима – закључује Тубићева.

Напомињући како нису надлежни по питању снабдјевености лијекова тржиштем, нити за регистрацију лијекова, у Фонду здравственог осигурања РС кажу да на њихов рад, али и на пацијенте којима су неопходни лијекови у великој мјери утиче сваки евентуални поремећај тржишта по питању лијекова.

– Дешавају се спорадичне несташице, а највећи изазов за фондове у БиХ је набавка нерегистрованих лијекова који су потребни пацијентима, али још нису регистровани у Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ – наводе у Фонду.

Оно на шта је Фонд веома често указивао јесте што произвођачи лијекова нису заинтересовани за тржиште БиХ које је мало и неатрактивно, те немају интерес да се региструју у БиХ, па се често дешава да се за лијекове које набављају посредством јавних набавки нико не јави на тендер или се морају набављати интервентним увозом, јер потребни лијекови нису регистровани у БиХ.

– Када се нико не јави на тендер, процес набавке се мора поновити, што додатно компликује набавку лијекова и продужава вријеме чекања пацијената за одређени лијек. Код нерегистрованих лијекова велики је изазов увести лијек, јер је потребна дозвола ресорног министарства, а лијекови се увозе са удаљених тржишта, па често због процедуралних разлога, процес набавке зна да дуже траје. Примјера ради, од девет лијекова које набављамо за ријетке болести у оквиру Програма лијекова, чак шест није регистровано у БиХ и није било других понуда. Тако да у тим ситуацијама можемо једино да или оставимо пацијенте без лијека или да их набавимо интервентним увозом, због чега настојимо да јавне набавке планирамо на вријеме како пацијенти због административне природе не би морали  дуже да чекају на тарапију – наводе у Фонду.

Зато, ФЗО Републике Српске за лијекове који се набављају путем јавних набавки углавном потписује уговоре на годину дана како би обезбиједили континуитет у снабдјевености лијековима.

ДИЈАБЕТИЧАРИ

Што се тиче лијекова који се издају на рецепт, конкретно је постојао проблем са лијеком „семаглутид“ који се издаје на рецепт, а набавља се процедуром јавних набавки (за осигуранике који болују од дијабатес мелитуса типа 2).- Како набављамо наведени лијек у три дозе, један период је била глобална несташица дозе од 0,5мг, а тренутно је несташица дозе од 1мг. Осигураници нису ускраћени јер им се прописује и издаје ова мања доза. Према увјерењима уговореног добављача, доза од 1 мг ће бити доступна ускоро доступна – кажу у Фонду ЗО.

(Српскаинфо) Фото: Илустрација