Јутјубер о хапшењу и боравку у затвору

Наводно, дечак који је починио масакр у школи "Владислав Рибникар" на Врачару, пре ужасног чина је гледао морбидни снимак Вука Вица који је Јутјубер поставио на свој Јутјуб канал.

Србија 06.09.2023 | 23:14

Јутјубер и Тиктокер Вук Вицо, познатији као Вицоштајн, провео је четири месеца у притвору, због тога што је наводно био инспирација дечаку-убици да почини масакр у Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару. Наводно, дечак који је починио масакр у школи, гледао је његов морбидни снимак направљен на Јутјубу, и делује као да је индигом пресликано то што је он урадио.

На спорном снимку се види младић, који због напада и претњи хејтера, снајпером убија свог вршњака, а потом из пиштоља пуца у слике својих другара, уз речи "Ово је тек почетак". У видеу са застрашујућим порукама, објашњава се начин на који се треба обрачунати са "онима који те не воле". Дечак-убица је наводно био пратилац овог профила. Снимак је скинут, али БИА успела да га пронађе када су упали у стан Тиктокера.

Он се својим пратиоцима огласио синоћ на свом званичном пролфилу на инстаграму и испричао и шта му се све дешавало током свог 30-дневног боравка у ЦЗ-у у Београду, а како је навео, у затвору је срео доста људи, међу којима се истиче и отац дечака-убице.

"Зашто сам ја био приведен, укратко одговор је што сам био у погрешно време на погрешном месту. Ја сам мој филм, чији је први назив био 'Убиство хејтера', који сам после променио у 'Мој први професионални мини филм'. Снимио сам у фебруару, марту, идеја је постојала неких годину дана.

Објављен је у апрлу, траје три минута. Радња филма је да главни глумац добија претећу поруку да ће му неко убити породицу и он нема више шта да ради осим да преузме ствар у своје руке.

Он узима сњапер из аута и гледа на зграду типа којег хоће да убије, он пуца из снајпера и филм се завршава тако што он каже то није крај и да има још људи који су му претили. Прво морате да схватите да се то све десило пре масакра, стотину хиљада људи га је погледало и сви су похвалили глуму, радњу...

Раније нисам имао опрему, као ни средства за акциони филм. На почетку видеа има дисклејмер да све што је приказано није стварно и да није повезан са стварним светом. Ја сам регистровани предузетних, имам фирму која се бави производњом филмова. Планирао сам и остале жанрове да снимам, али сам сада у страху јер када сам снимио акциони филм био сам ухапшен и провео 30 дана у тамници", наводи Вицоштајн и додаје:

"Ја сам инфлуенсер, део сам кампања против насиља и када сам снимио филм, мене су одвели у затвор. Позвали су ме на славу (Ђурђевдан, 6. маја) на информативни разговор због неовлашћеног држања оружја и ја сам дошао, они су донели налог за претрес, нашли оружје, полицајци знају да се ја бавим ерсофтом.

Одузели су ми телефон, мом брату и оцу и лаптоп, компјутер и пет камера. Све су то покупили, однели у станицу, то ми није враћено. Рекли су ми да ако ме осуде да ће то све задржати. Рекли су да оружје иде на вештачење да се види да ли је право оружје, што наравно није, иако су то видели, морали су да однесу.

Питао сам да ли сада могу да идем на славу, на шта су они мени рекли да морам да останем 48 сати. Такође су привели и мог камермана, мене су одвели у станицу у Врбасу. Тих 48 сати не бих волео да пожелим никоме, полицајци су били ок према мени, али психички ме је то убијало у појам. Та ћелија има 2, 3 квадрата, без кревета, јастука, само клупа, без тоалета. Нема прозора, ни вентилације, нисам знао ни када је ноћ ни када је дан", наводи он.

Вицо даље каже да су дошли по њега марицом и да су га одвели у Палату правде да се нађе са адвокатом и ту су му рекли да ће можда да га задрже месец дана,

"За два дана су вештачили оружју, где су установили да оружје категорије Д, за које не треба посебна дозвола. Додали су ми насилничко понашање и изазивање панике у видеима. После месец дана су ми скинули насилничко понашање, а главни услов за задржавање је био да ћу поновити дело", каже он и наводи да су га затим пребацили у ЦЗ у Београду. 

"Мој случај је преузео Високо технолошки криминал и зато сам био пребачен у ЦЗ у Београду. Одредили су ми собу, првих седам до десет дана сте у карантину због короне. Каратин су собе страве и ужаса. Зидови пуни буђи и соба пуна прљавштине. Након тога су ме пребацили у собу поред. Која је била пуна стеница, малих буба које скачу и једу вам кожу. Те собе никада нису очишћене, устајали смо у 7 ујутру када дође командир, поздравимо га. Сваки командир је био ок према мени.

Мама је могла да ми донеле пакет до 10 килограма два пута месечно, слала ми је храну. Тоалет је био страшан, оно је био хорор", рекао је он и додао:

"После седам дана су ме пребацили, за 25 секунди сам све спаковао и одвели су ме на спрат. Тај нови блок је реновиран и тамо је све уредно и чисто. Имали смо телевизор, два купатила, за туширање и тоалет, чак и топлу воду. Људи који су ме дочекали су били ок према мени, имали су доста хране. Играли смо шах, карте, таблић, сваки дан сам тренирао.

Што се тиче шетње, у новом блоку смо имали два сата шетње, за разлику од 20 минута колико сам имао пре премештаја.

Свако вече смо гледали филмове, имали смо неколико канала. Много сам књига прочитао, посветио сам се много Богу, није прошао дан да нисам сањао нешто. Док сам био у ЦЗ-у свако вече сам сањао. После 27 дана сам пуштен у кућни притвор, односно имам наногицу и то ће трајати још неко време", навео је он.

Вицо је после 27 пуштен у кућни притвор, односно има наногицу која ће трајати још неко време.

"Ускоро имам суђење, требало би да ме ослободе. У случају да ме осуде, нећу смети да се оглашавам. Да сам заиста нешто урадио, не бих могао да заспим, а ја спавам као беба. Адвокат ми је рекао да сам њих питао да ли тај видео крши нека правила, они би ми рекли да нема последица, али десило се што се десило, два масакра. Месец и по дана никоме није сметао, а полицајаци су ми чак и похвалили филм и рекли да је добра глума", рекао је он и додао:

"Што се тиче убице из Младеновца, он је био спрат изнад мене, на психијитраијског односно зграда преко пута моје. Иначе сам видео и оца дечака убице из Рибникара, постоји неки кодекс међу затвореницима, а то је пружање руке на шетњи. Двадесет дана сам му пружао руку, морао сам. Кратко смо причали, мислим да је добар човек и веома тужан, уништен му је живот. Нећу улазити у то шта је требало како, само кажем да делује као добар човек, видела му се велика туга у очима". 

(Мондо) Фото: ЕСПРЕСО/ТАМАРА ТРАЈКОВИЋ/YОУТУБЕ/ВИЦОСТЕИН/СЦРЕЕНСХОТ