Бивша супруга Сташе Кошарца затражила санкције за Сању Вулић

Сања Станковић, бивша жена министра у Савјету министара БиХ Сташе Кошарца, послала је писмо Представничком дому БиХ у којем тражи санкције против посланице и страначке колегинице министра Кошарца Сање Вулић.

Понукана изјавама Сање Вулић на сједници Заступничког дома Парламента Босне и Херцеговине, приликом расправе о Приједлогу резолуције о спречавању свих облика насиља над женама и узнемиравању жена у БиХ, о случају насиља у породици Кошарац, Станковић захтјева да се сходно Кодексу о понашању посланика и делегата у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине - посланик Сања Вулић одговарајуће и санкционише. 

“У времену када готово свакодневно свједочимо насиљу над женама, у времену када, нажалост, сахрањујемо жене жртве насиља - дрзнути се и износити лажи о жени која је преживјела насиље - више је него срамотно! Озбиљан политичар, парламентарац, при том још и жена - не би смио себи дозволити ад хоц изношење података, импровизовано и без провјере о било чему, а камоли о насиљу. Ко треба подсјетити Сању Вулић да насиље може бити старо, али не и застарјело?!

Ко јој даје право да моје преживљено физичко и психичко насиље приписује конструкцији и кухињи појединих актера?! Ко јој даје право да безочно лаже о мом свједочењу пред Комисијом за утврђивање стања у правосуђу БиХ Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине”, наводи Станковић у писму упућену Паралементу БиХ.

Подсјетимо на сједници одржаној крајем августа Вулић је стала у одбрану Кошарца говорећи да је прича и насиљу у породици док је био у браку са Сањом Станковић исконтруисана.

„Доста је више да слушамо о тим старим темама насиља које су исконструисане и направљене у кухињи баш појединих актера. На тој комисији нисмо имали ништа осим неког свједочења, никакве доказе, љекарске налазе, већ плач и жалопојке једне жене. Увијек се поставља питање шта је разлог за тај плач и сузе“, рекла је тада Вулић.

За Станковић која тврди да има доказе о насиљу које институције не уважавају оваква изјава је доказ да парламентарци попут Сање Вулић не слушају обичног човјека.

„Ко је Сањи Вулић дао право да јавно призна да је агресивна када је угрожена, а при том истовремено очекује да истинска жртва насиља ћути о преживљеним траумама!? Ко је Сањи Вулић дао право да омаловажава моју преживљену трауму и при том ми изазива нову!?

Да ли је Сања Вулић свјесна да је нада мном извршила психичко насиље, или јој то, питам, њен парламентарни статус дозвољава - као што и насилника брани чињеницом да има дуг парламентарни стаж!? Је ли то јавна потврда да парламентарци и политичари могу бити насилници и амнестирани од казне?! Ја, нажалост, знам да јесте. Ко је Сањи Вулић дао право да сада говори о мојој дјеци и брани њихову безбједност, а ћутала је кад сам ја тражила нашу заштиту?! Ко је Сањи Вулић омогућио да стави мету на моје срце, а самим тим и на срца моје дјеце? (Прилажем љекарски налаз о овој тврдњи)”, наводи Станковић у писму које је уступила и редакцији портала <стронг>Бука.