МУX А: Прескупа дигитализација и кршење Закона о јавним набавкама

Грађани Босне и Херцеговине, њих близу 60% нема приступ неком кабловском систему путем којег би могли пратити макар националне и локалне канале. До сада је велики број њих имао аналогни сигнал локалних ТВ станица, те станица јавних сервиса у БиХ, али гашењем аналогног сигнала остали су и без те могућности. А дигиталног сигнала ни на видику.

Босна и Херцеговина 05.09.2023 | 07:58

Како ствари сада стоје, још дуго би се могло чекати на њега.

Сви рокови за које се Босна и Херцеговина, као држава, обавезала женевским споразумом из 2006. године за дигитализацију су истекли. Најаве ресорног министра Едина Форте су оптимистичне и он каже да би процес набавке опреме за дигитализацију Јавних РТВ сервиса требао бити окончан до краја 2024. године без да је прецизно навео када се планира завршити преостали дио Фазе ИИИ дигитализације, који још увијек није ни расписан.

У стварности, тендер за набавку опреме за дигитално емитовање Јавних РТВ сервиса је тренутно запео на Канцеларији за разматрање жалби.

Незванично бисмо за мање од двије седмице могли сазнати одлуку УРЖ-а. Колико траљаво је вођен овај поступак у прилог говори и чињеница да је тендерска документација имала својих седам измјена а да је Канцеларија за разматрање жалби морао реаговати неколико пута у току процеса, враћајаћи предмет Уговорном органу на усклађивање са Законом о јавним набавкама БиХ.

Оно што је сигурно, једном када се у БиХ заврши процес дигитализације односно набавке опреме за дигитално емитовање за јавне емитере, биће то најдужи процес преласка на дигитално емитовање тв сигнала игдје, а уз то све вјероватно и најскупљи.

Након што је објављено обавјештење о јавној набавци Опреме за дигитални пријенос и емитирање за реализацију Пројекта дигитализације Јавних РТВ сервиса у Босни и Херцеговини, у истој је назначено да је процијењена вриједност уговора без пдв-а 25.535.639,31 а тај износ је касније, током евалуација понуда и повећан.

У исто вријеме инсталација цјелокупног ДВБ-Т2 система дигиталне земаљске телевизије у Републици Хрватској је износила 5.550.021,61 ЕУР што је прерачунато по фиксном курсу ЦББХ 10.854.898,77 КМ.

У разговору са стручњацима из ове области тражили смо појашњење оволике разлике у цијени, питали да ли је могућа разлика у конфигурацији терена, на што смо добили одговор да је Хрватска у смислу територије, великог броја отока, рефлексије сигнала од морску површину, била изазовнија за пројекат дигитализације од Босне и Херцеговине и да је износ од 10.854.898,77 милиона без ПДВ-а заиста нереалан и за тај износ су се могли надоградити сегменти мреже односно емитовање са ДВБ-Т на ДВБ-Т2 сигнал који представља промјену параметара модулатора и излазних филтера на предајницима у примарној мрежи и промјена канала емитовања а не и изградњу цјелокупне мреже.

Но, кренимо од почетка и посложимо све редом, како треба.

Дигитализација телевизијског сигнала усаглашена је у оквиру Женевског споразума из 2006. године, којим је предвиђено да потписнице споразума, међу којима је и Босна и Херцеговина, угасе аналогни телевизијски сигнал до јуна 2015. године. Стратегија преласка с аналогне на дигиталну земаљску радиодифузију, усвојена 2009. године у бх. парламенту, предвиђала је да се тај процес оконча за двије године, али до тога ни након 14 година није дошло.

Одлуком Савјета министара БиХ од 15.09.2011. године Пројекат дигитализације ЈРТС БиХ се проглашава капиталним пројектом у Босни и Херцеговини и одобравају му се средства од 36.934.000,00КМ, те се уврштава у вишегодишња капитална улагања за период 2011-2014. година, („Службени гласник БиХ“, бр. 92/11 и 99/13.

У периоду од 14 година, у којем се требала успоставити дигитализација РТВ сервиса, имали смо велики број блокада овог процеса.

У прољеће 2014. године почела је прва фаза дигитализације у БиХ. Радови у Мултиплексу А су подразумијевали увезивање пет информативно-техничких центара у састав дигиталних веза и одашиљача у покривању дигиталним сигналом подручја Сарајева, Мостара и Бање Луке. Предвиђено је да извођач радова посао на реализацији прве фазе дигитализације који подразумијева инсталирање и повезивање све опреме и успостављање функционалног техничког рјешења за ДВБ-Т заврши у року од 120 дана”.

Дана 19.12.2014. године БХРТ је у својим просторијама пригодном свечаношћу промовисала завршетак прве фазе дигитализације својих продукционих капацитета.

Ипак први, тестни дигитални сигнал ће се појавити 14.10.2016. године, након што је министар Исмир Јуско издао налог да се пусти дигитални сигнал у три дигиталне регије Сарајево, Бањалука и Мостар

2017. године је расписан тендер за набавку опреме за Фазу ИИ дигитализације, који је усљед поништен јер ниједна понуда није задовољила тражене захтјеве тендера.

Након прве фазе, друга и трећа фаза и тендер који траје вјечност

Дана 19.07.2022. године на страници Агенције за јавне набавке објављено је Обавјештење о набавци Опреме за дигитални пријенос и емитирање за реализацију Пројекта дигитализације Јавних РТВ сервиса у Босни и Херцеговини. Укупна средства за реализацију овог пројекта износе 29.876.699,99 КМ, од чега су буџетска средства 9 милиона КМ, средства РАК-а 12.126.699,99 КМ и УМТС средства 8.750.000,00 КМ.

Тендерска документација је вишеструко мијењана. Пљуштале су жалбе на поступак и на тендерску документацију. На крају су као понуђачи своје понуде предале двије групе понуђача: Сириус 2010 Бањалука и ОИВ Загреб као прва група, те МИБО Комуникације из Сарајева, Роаминг Нетwоркс из Бање Луке, УНИС телекомуникације из Мостара и Фламе Дата Тецхнологиес СРЛ из Румуније као друга група понуђача.

Портал Фокус писао је о томе да тендер садржи низ сумњивих одредби које за собом повлаче и кривичну одговорност што се може закључити из самог рјешења Канцеларије за разматрање жалби, који је уважио жалбе фирми „Босниен Бусинесс Сyстемс“ (ББС) Сарајево и „ЕнергоТСО“ Сарајево.

У жалби је наведено како је тендер расписан иако не постоји одлука Савјета министара БиХ која дозољава да се два пута врши набавка опреме за исту намјену и ненамјенски троше планирана средства за дигитализацију, а из пројекта избацује набавка више од 100 ГАП филера и оставља се стотине градова и насељених мјеста у руралним дијеловима Босне и Херцеговине без дигиталног сигнала.

Такође истиче се да је уговорни орган (Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине) тек пет година након 2017., када је све било спремно, расписао тендер за другу и дио треће фазе пројекта дигитализације Јавних РТВ сервиса БиХ.

Како је констатовано, тендерском документацииом тражи се поново набавка опреме за хеад-ендове која је реализована у Фази И дигитализације и набавка опреме додатних шест дигиталних области без да се реализовала набавка свих неопходних ГАП филтера који су дефинисани пројектом и тако покаже спремност Министарства да ради у интересу државе БиХ, њенох грађана, а посебно грађана који живе у руралним дијеловима БиХ, који немају никакву ИПТВ нити кабловску ТВ остављајући и даље те грађане без дигиталног сигнала.

С друге стране у тендерског документацији није достављен детаљан опис постојећег стања реализован у првој фази те се у повлаштен положај ставља понуђач који је имплементирао ту фазу, а кроз жалбе жалитеља Уред за разматрање жалби је враћао тендерску документацију на усаглашавање уговорном органу ради усклађивања исте са пројектима Примарне и Секундарне емисионе мреже и онемогућивања фаворизовања фирме Рохде & Сцхwарз.

Даље, Уред за разматрање жалби констатовао је да је тендерска документација рађена мимо усвојених пројеката и супротно дозволама РАК-а, као и Женевског споразума који дефинише ову област.

Такође, уважен је и жалбени навод о фаворизирању понуђача путем прописивањем услова о референцама на начин да сваки извођач мора имати реализоване уговор минималне вриједности од 10 милиона КМ.

Оно што упада у очи јесте чињеница да је управо ОИВ Загреб (који је у конзорцију са Сириус 2010) имао ову референцу обзиром да је радио пројекат дигитализације и инсталирања ДВБ-Т2 опреме у Републици Хрватској.

За ову референцу ОИВ Загреб је приложио потврду издату од стране ХАКОМ-а, што је само по себи неприхватљиво јер је ХАКОМ регулатор, никада није расписао набавку опреме за дигитализацију РТВ сервиса у републици Хрватској нити је икад био уговорни орган за пројекат дигитализације у Хрватској већ надлежно министарство и као такав није могао издати овакву врсту потврде ОИВ-у.

Наведено се лако може провјерити на wебстраници ХАКОМ-а на којој је видљиво да оваква врста набавке никад није расписана.

Затим, ОИВ за потребе доказивања референце прилаже и потврду коју је издао и овјерио сам себи, што је у сваком случају невјероватно као чињеница а и невјероватно из разлога што је такву врсту потврде прихватио уговорни орган у поступку евалуирања понуда за набавку опреме за дигитализацију Јавних РТВ сервиса у БиХ.

Закон о јавним набавкама у БиХ јасно дефинише садржај референце, па се поставља логично питање како је могла једна институција на нивоу државе Босне и Херцеговине прихватити референцу коју је издао регулатор друге државе, кад иста та институција има и у Босни и Херцеговини регулатора,

Регулаторна агенција за комуникаицје БиХ тзв. РАК, кад је улога регулатора јасна – регулише кориштење спектра, не набавља опрему за дигитализацију Јавних РТВ сервиса.  

Дана 18.07.2023. године надлежно министарство доноси одлуку о избору најповољнијег понуђача за набавку опреме за дигитализацију Јавних РТВ Сервиса у БиХ. Група понуђача СИРИУС 2010 д.о.о. Бања Лука (носилац) и Одашиљачи и везе д.о.о. Загреб (члан) је оцијењена као најбољи понуђач са својом понудом вриједном 25.589.109,15 КМ без ПДВ-а.

Понуда другопласиране групе понуђача коју су чинили МИБО комуникације д.о.о. Сарајево (носилац) и чланови: Роаминг Нетwоркс д.о.о. Бања Лука, УНИС Телекомуникације д.д. Мостар и ФИаме Дата Тецхнологиес СРЛ Румунија износила је 25.532.239.

Министарство комуникација и промета БиХ је казало да се у одлучивању водило једино и искључиво интересом државе БиХ и њених грађана, а прије свега грађана у руралним дијеловима, који немају могућност конекције на ИПТВ или кабловску тв. Остаје нејасна ова изјава, јер учесници тендера од уговорног органа очекују да се води Законом о јавним набавкама.

На крају све је опет завршило на Канцеларији за разматрање жалби БиХ. Незванично, одлуку КРЖ-а бисмо могли сазнати за мање од двије седмице. Хоће ли се све вратити на почетак, или ће се уговор додијелити одабраној групи понуђача, остаје нам да видимо у чијем интересу ће радити и КРЖ, да ли у интересу уговорног органа прикривајући све пропусте истог или законом који је јасан и не дозвољава нетраспарентне радње оправдане неким интересом.

Да ли је несавјесно трошење новца грађана БиХ у интересу БиХ, или је закон изнад свега остаје нам да видимо.

(ДВБпортал) Фото:Илустрација