Након Ђоковића, бањалучка арена угошћава Додика

Тренутно се овај простор полако трансформише у једну од локација за кошаркашки турнир, који ће се ове седмице одржати поводом 50 година постојања клуба КК „Игокеа“ из Лакташа на чијем челу је Игор Додик, син предсједника РС.

Република Српска 04.09.2023 | 16:32

Арена изграђена за потребе „Српска опен“ ни четири мјесеца након завршетка тог тениског турнира није прешла, како је најављено, у руке Града Бањалука, нити је познато ко је њен власник. Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић каже да би „најприродније било да Град“ руководи овим објектом који је коштао око 50 милиона КМ, али није могао потврдити да ће то тако на крају и бити.

Изградња централне арене за тениско такмичење је изазвала бројне полемике у јавности због бројних неправилности, а од априла углавном зјапи празна. Већином су се могли видјети радници који су завршавали грађевинске радове на објекту или који су уклањали све оно што је подсјећало на разлог за изградњу самог објекта.

Тако је уклоњена шљака за тениски терен, која је била постављена у арени за АТП тениски турнир „Српска опен“ и све оно што је указивало на ово такмичење. Тренутно се овај простор полако трансформише у једну од локација за кошаркашки турнир, који ће се ове седмице одржати поводом 50 година постојања клуба КК „Игокеа“ из Лакташа на чијем челу је Игор Додик, син предсједника РС.

Након тога је за крај мјесеца планирано одржавање турнира у малом фудбалу под називом „Бања Лука опен”. Све ће се то одржавати у арени којом и даље управља Тениски савез РС иако је то само требао бити случај за вријеме одржавања тениског турнира „Српска опен“.

Наиме, по окончању грађевинских радова овај објекат је привремено дат на управљање Тениском савезу РС за потребе организације тениског турнира „Српска опен“.

Трајни статус објекта се према најавама надлежних, требао ријешити по завршетку турнира, односно требао је бити предат на управљање Граду Бањалука. То се још није догодило иако је турнир одржан у априлу, прије више од четири мјесеца.

Предавање овог спортског објекта у руке Града, је константно најављивао градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, али сада више није тако конкретан као прије. Овај пут даје неодређене изјаве.

Он је за ЦАПИТАЛ рекао да би „најприродније било да Град“ руководи овим објектом, али није могао потврдити да ли ће тако на крају и бити.

„У току је вјештачење објекта које треба да прикаже колико је тачно било улагање Града у сам објекат, а колико Владе РС како би се знао биланс свега. На бази тог вјештачења Тениски савез РС али и Влада РС ће дати једну врсту приједлога како би управљање над тим објектом требало изгледати, а и Град ће дати своје гледиште и мишљење“, рекао је Станивуковић.

Објаснио је да би на бази свега тога, требала бити позната власничка структура између Владе РС, Града и Савеза, односно приказано право располагања и управљања над објектом.

Додао је да се нада да ће тај докуменат, који припрема републички ниво, бити спреман током овог мјесеца и да ће он бити упућен Скупштини града Бањалука на изјашњење.

„Припрема документа је у финалној фази и очекујем да ће бити спреман за засједање Скупштине у овом мјесецу, како би имали приједлог управљачке структуре и начина управљања овом ареном. Преурањено је да нешто кажем, док не добијем тај документ, јер би се само могао бавити инсинуацијама, али најприродније је да Град тиме руководи. Исто тако немам ништа против да Влада или Савез у неком свом домену у томе учествују. Као Град сам отворен да већи дио капацитета искористимо за оно што треба Граду и да видимо да ли има још неких идеја. Један дио људи се јављао да жели да изнајми простор за фитнес, велнес и угоститељске садржаје али ми не можемо тим људима дати повратну информацију док се не заврши та процедура“, навео је он.

Подсјетио је да је Бањалука уложила 15 милиона КМ у тај простор, тачније тај новац је отишао на изградњу дворане/арене, околног трга и саобраћајнице те на уређење парка.

„Највише наших средства је отишло на околну инфраструктуру, више него у саму дворану. Сада вјештаци процјењују колико је уложено у дворану и одредиће се колико је средства Град уложио“, рекао је он али није могао прецизирати колико градског новца је потрошено на саму дворану/арену.

Док се чека тај докуменат Станивуковић каже да је најважније да тај објекат буде у максималној функцији и да ће се зато у наредном периоду одржати по један кошаркашки и фудбалски догађај.

Упућени у ову тему поручују да ће вјештачење показати колико је у објекат уложио Град, а колико Влада РС те да се на основу улагања Владе жели осигурати да Тениски савез РС добије на кориштење одређени дио арене.

„Не треба занемарити ни друге спортске клубове и савезе који су изразили интерес да добију одређене просторије на кориштење“, поручио је наш саговорник.

Он сматра да ће Град преузети управљање над објектом, јер је изграђен на градској земљи, али да се прије тога жели и одредити „ко ће који дио објекта користити и под којим условима“.

„Треба се направити ред под којим условима се то даје тим организацијама те које ће бити њихове обавезе. Исто тако постоји одређен интерес да се ту организују разни фитнес и велнес садржаји па треба одредити и како ће то функционисати“, навео је наш саговорник.

За сада је тешко рећи колико је тачно потрошено на „Српска опен“ укључујући изградњу арене, околне инфраструктуре те на саму организацију турнира, јер разни нивои власти који су учествовали у финансирају упорно одбијају да објаве те информације. У питању су средства Владе РС и Града Бањалука која су улагана преко Тениског савеза РС.

Иако су пред одржавање турнира у априлу из Тениског савеза РС поручивали да ће по окончању такмичења положити рачуне јавности и објаснити гдје је „свака марка отишла“, то се још није догодило. Редакција ЦАПИТАЛ-а је више пута тражила те информације од Савеза и поред обећања да ће нам доставити тражене податке, то се није догодило.

Тачне податке о улагању нема ни први човјек Бањалуке. Он тврди да може причати само о новцу који је дао Град. Појаснио је да је Град дао пет милиона КМ из редовних буџетских средства и 10 милиона КМ кредита у сва улагања на том подручју.

Према процјенама за потребе овог турнира потрошено је између 45 и 50 милиона КМ јавног новца.

Подсјећамо, портал ЦАПИТАЛ је од самог почетка писао о неправилностима везаним за изградње тениског комплекса на којем се одиграо АТП 250 турнир „Српска опен“.

Кроз серији текстова смо указивали да су нетранспарентно уложени десетине милиона марака јавног новца, без тендера, а да су дозволе издаване накнадно, у „ходу“, док је трајала изградња арене.

(Цапитал/фото: Цапитал, Сцреенсхот/Игор Додик/Тwиттер)