Дуг је рђав друг, али тешко га се отарасити

У БиХ се ранијих година говорило о потреби постојања закона о личном банкроту, који би растеретио презадужене грађане. Тај закон не само да не постоји, него се о њему више и не говори. У међувремену, грађани се и даље задужују.

Република Српска 03.09.2023 | 20:04

Дуг је рђав друг, али тешко га се отарасити. Кад уђете у коло с њим, тешко се из кола излази. И за најосновније потребе данас се људи задужују, а кад наиђу већи или непланирани издаци дужничка омча стеже све јаче.

А кад наступи колапс свјетло на крају тунела све је даље. Излаз би могао бити лични банкрот, о којем се раније само причало, а данас се и не помиње. То би значило да особа која има услове да иде у лични банкрот добија ‘старатеља’ или финансијског управника, који узме његову имовину, а тој особи се одреди лимит услова за живот и не може се више задуживати док финансијски не оздрави.

“Има људи који су узели стамбени кредит, десиле су се промјене на финансијском тржишту, порасла камата, у међувремену пропадне фирма, изгуби посао, то је проблем. И шта истјерати га на улицу? Не може тако. Ту би онда институт личног банкрота добро дошао”, каже Јован Цвјетковић из Удружења за заштиту жираната БиХ.

Међутим, да би овај институт заживио потребно је претходно уредити систем да се не дешава као што је био случај у претходном периоду, да су на стотине хиљада жираната оптерећене, јер су неки дизали огромне кредите без покрића. Важно је да се зна шта је чија имовина, да се новац врати у легалне токове и направи систем контроле. На тај начин спријечиле би се злоупотребе.

“Како да спријечите, откуд жени та имовина, откуд мојој баки имовина да купује седам зграда, па нема дао сам јој ја паре. Све је ствар тога да се то сасијече у коријену, три четири примјера направите, после тога више нико неће радити. Кад држава одлучи да сасијече она ће сасјећи, само је ствар одлуке, хајмо да то сасијечемо”, каже адвокат Зоран Перић.

А политичке воље за сада нема, сматра Цвјетковић:

“Зато што они сами то не раде како треба, сама држава је у дужничком ропству, зависи од тих банака, од тих истих кредитора”.

Институт личног банкрота у БиХ би се могао уводити, али питање је каква би била његова примјена, колико би служио у праве сврхе, а колико би било злоупотреба,  каже Берислав Кутле из Удружења банака БиХ.

“Треба један велики и дугорочан процес, правилна процјена, како би се могло примијенити у БиХ на један оптималан начуин користећи оквир ЕУ, оквир оних закона који су донесени, али га специфично прилагодити стварном стању у БиХ, стварним проблемима у БиХ, како ријешити те проблеме, а не како формално нешто направити, а у суштини да грађани од тог немају користи”, објашњава Кутле.

Искуства европских земаља говоре да је институт личног банкрота користан механизам помоћи најугроженијим категоријама становништва и последња линија за одбрану и очување породица и домаћинстава. Што је мање финансијских угрожених појединаца и породица тада је и држава као цјелина јача.

(БН) Фото: Илустрација/Агенције