Изазов или само велики план: БиХ улази у ЕУ до 2030.?

Жозеп Борељ апелирао на чланице ЕУ да заједно дефинишу јасне политичке циљеве како би се процес проширења додатно убрзао

Босна и Херцеговина 03.09.2023 | 11:14

Високи представник Европске уније Жозеп Борељ (Јосеп Боррелл) у петак је истакао важност припрема за ново проширење ЕУ, које би подразумијевало приступање чак 10 нових држава.

Он је позвао на брзе преговоре о временском оквиру за њихов улазак, како би се убрзале њихове припреме за чланство. Борељ је посебно истакао да би на листи потенцијалних нових чланица требале бити земље западног Балкана, као и Украјина.

Велики изазов

Према поузданим изворима „Дневног аваза“, највиши званичници Европске уније већ увелико размишљају о плану да до 2030. године приме државе западног Балкана, заједно с Украјином, у Европску унију.

Ипак, оно што би претходило томе јесте сет великих реформи, чије би се провођење захтијевало од свих држава.

У вези с тим, као што је најавио и министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, ускоро би требали и званично почети преговори између ЕУ и Босне и Херцеговине, након што је Парламент БиХ усвојио пет проевропских закона који се од наше земље захтијевају у оквиру пакета ЕУ.

Посљедња чланица која је примљена у Европску унију је Хрватска, још 2013. године. У међувремену је опао интерес држава ЕУ за проширење, у чему су посебно предњачиле Холандија и Француска, а француски предсједник Емануел Макрон (Еммануел Мацрон) заговарао је концепт рјешавања проблема унутар саме Уније, при чему није видио како би нове државе, демократски и економски, могле допринијети.

Црвене лампице

Све то је довело до смањења ентузијазма међу државама кандидатима, али и снажнијег утицаја других сила на простору западног Балкана, у првом реду Кине и Русије.

Ипак, агресија на Украјину упалила је црвене лампице и у Бриселу и у другим европским центрима моћи те је препознато да би остављање држава кандидата и потенцијалних кандидата пред вратима могло уједно значити и губитак европског утицаја.

У свјетлу недавних догађаја, посебно ескалације сукоба у Украјини, сам Борељ је нагласио да је овај конфликт убрзао процес проширења ЕУ. Он је апелирао на чланице ЕУ да заједно дефинирају јасне политичке циљеве како би се процес проширења додатно убрзао.

"У тим условина дефинирање одређеног хоризонта, одређеног временског оквира, омогућиће државама чланицама ЕУ и кандидатима за чланство да усмјере своје напоре", изјавио је Борељ након неформалног састанка министараспољних послова земаља чланица ЕУ у Толеду.

Ова изјава представља прекретницу јер је први пут да тако истакнути званичник из Брисела директно предлаже дефинисање конкретног временског оквира за пријем нових чланица у ЕУ, а пред бх. званичнике, али и цијели западни Балкан ставља велику одговорност да искористе јединствену историјску шансу.

Интеграција у ходу

Очекује се да ће ова иницијатива покренути дубље расправе унутар Европске уније о процесу приступања нових чланица, као и о корацима који ће бити потребни да би се тај процес олакшао и убрзао. Једна од идеја, коју је изнио Шарл Мишел (Цхарлес Мицхел), предсједник Европског савјета, јесте да земље осјете добробити приступања прије уласка у ЕУ.

Тренутно кандидати годинама подузимају болне реформе како би усвојили строге стандарде Уније о свему, од закона о тржишном такмичењу до пасоша за кућне љубимце. Већина погодности долази тек након што постану чланице, много година касније. У будућности би могли постојати начини за бржу интеграцију у ходу. Примјера ради, земља која је испунила стандарде ЕУ на својим тржиштима рада могла би се придружити европским схемама слободног кретања радника.

Посљедња чланица која је примљена у Европску унију је Хрватска, још 2013. године.

(Дневни аваз) Фото: Илустрација