Можда Српска спас потражи и на Београдској берзи

Република Српска је у два наврата излазила на међународно тржиште хартија од вриједности у Бечу и Лондону. Може ли сљедећа интернационална емисија јавног дуга бити на Београдској берзи? Истражили смо и да ли постоје механизми да Србија буде купац дуга Републике Српске?

Планом буџета за 2023. годину предвиђено је да се Српска задужи на страном тржишту за 780 милиона КМ. До маја је забиљежено задужење од 120 милиона марака, што значи да на позицији страног финансирања недостаје 660 милиона КМ.

У избору сљедећег мјеста за емисију јавног дуга, односно трезорских записа и обвезница, Република Српска би могла размислити да то учини на Београдској  берзи, јер је и ово за њу страно тржиште, каже Дејан Милетић, директор Центра за проучавање глобализације.

“Ја мислим да је то реална опција. Неке су се промјене десиле на београдској берзи и кадровске и мислим да ће бити много активнија у наредном периоду. Не би ме изненадило да ново емитовање хартија од вриједности буде баш на београдској берзи, гдје би се ту и трговало са тиме.”

- Мање реално је очекивати да Народна банка Србије купи јавни дуг Српске, сматра економиста Зоран Павловић, наводећи као проблем кредитни рејтинг БиХ, који је тренутно ризичан за улагање.

“То је категорија посла која захтијева да кредитни рејтинг Републике Српске, односно БиХ буде бољи, јер је Централна банка Србије у сарадњи са ММФ-ом дефинисала услове под којима може да откупљује таква потраживања. Тако да за сада Србија се не може појавити као купац дуга Републике Српске, једино се може појавити на берзи.”

Ипак, из Привредне коморе Србије наводе да би било могуће успоставити одређене механизме уколико би била врло ограничена могућност Српске да дође до финансирања своје привреде.

“И не само своје привреде него и буџета с обзиром да сада имамо све веће проблеме на тржишту капитала зато што каматне стопе и даље расту и самим тим задуживање од 6, 7, 8 % је заиста оптерећујуће за дугорочни период. А оно што је са друге стране битно је какав би био мехнаизам Народне банке Србије. Да ли би они направили неке изузетке под тим условом да је значајно обезбједити стабилносот Републике Српске, то је ипак питање за њихово руковдоство.” рекао је за БН Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.

Обраћали смо се руководстсву Народне банке Србије, али су нас обавијестили да не одговарају на појединачне упите, већ се оглашавају на пресс конференцији, на коју још морамо сачекати.

Станић додаје да Српска може емитовати обвезнице на Београдској берзи, али да због политичког притиска који трпи изгледи за куповину нису обећавајући.

“Све више банака, посебно у комерцијалном сектору се устручава да улаже у такве хартије од вриједности имајући у виду политички притисак.”, додаје.

Милетић признаје да све ово није баш најзгодније за Србију, али да ће та држава пронаћи начине за нову финансијску подршку Српској.

Народни посланик Мирјана Орашанин наводи да је Република Српска омча око врата Србији, иако то нико званично не признаје.

“Сигурно да јесмо и то можда више од финансијског погледа много више у политичком смислу, јер бројне одлуке екстраваганције које Република Српска има у политичком смислу  могу нашкодити Србији”, изјавила је Орашанин.

- Србија је отворена за емисију обвезница Српске, али и друге потенцијалне механизме финансијске помоћи, кажу наши саговорници.

Међутим, ако би се Република Српска мало више ослонила сама на себе, и на своје финансијске ресурсе у БиХ, престала би бити Србији камен око врата у политичком и финансијском смислу, закључује Орашанин.

(БН)