Додик се осигурао од клевете: Налог регистровао чак на Исланду?!

Доношење овог закона критиковале су бројне западне амбасаде и међународне организације сматрајаћи да се овим угрожава право на јавну ријеч, критику, дијалог... Истовремено, у медијима су појавиле информације како се Додик додатно осигурао.

Измјене Кривичног законика босанскохерцеговачког ентитета Република Српска ступиле су на снагу у петак, 25. аугуста.

Према тим измјенама, клевета постаје кривично дјело. На доношењу закона инсистирао је предсједник Републике Српске Милорад Додик чиме жели ставити под контролу јавну сцену не само у ентитету, већ и у цијелој Босни и Херцеговини.

Доношење овог закона критиковале су бројне западне амбасаде и међународне организације сматрајаћи да се овим угрожава право на јавну ријеч, критику, дијалог... Истовремено, у медијима су појавиле информације како се Додик додатно осигурао.

Наиме, како пише слободнаевропа.орг, Додик своје ставове пласира преко интернет странице додик.нет регистроване на Исланду, посредством компаније која власницима домене пружа висок степен анонимности, а за чије би објаве било тешко евентуално тужити за клевету.

Због тога је тешко тужити за клевету ауторе садржаја на том сајту, кажу правници за Радио Слободна Европа.

Домена додик.нет је регистрована 27. јуна прошле године у главном граду Исланда, Рејкјавику, а подаци се чувају на серверу у Канади. Регистрар је компанија Намецхеап.инц, на чијој страници се наводи да управља са више од 17 милиона домена у 18 земаља. Компанија осигурава приватност власницима домена уз помоћ партнерске компаније "Wитххелд фор Привацy".

У одговору за Радио Слободна Европа (РСЕ), ова компанија наводи да "не проводи истраге у случајевима тужби за клевету", те да "неће добровољно открити власника домене, али да ће се повиновати пресуди или наредби судова Сједињених Америчких Држава (САД)".

Адвокат Недим Адемовић наводи да се у овом случају ради о "такозваним случајевима са иностраним елементом", односно о ситуацији гдје страни субјекти предузимају одређену радњу ван БиХ, чији се ефекти, као што је евентуална штета, могу десити и у БиХ, односно када је оштећен неко из БиХ.

Адвокат Асим Црналић наводи да "постоји могућност да се установи одговорност аутора који може одговарати по Закону о заштити од клевете БиХ".

Истиче да је, уз аутора, одговоран и издавач публикације (особа која је закупила интернет домену), као и особа која је имала стварну контролу над издавањем текста (уредник или администратор странице).

"Он (Додик) може одговарати, јер он је аутор текста и он је домаћи држављанин и није спорно да је то његов текст", каже Црналић.

Додаје да би и власник домене регистроване на Исланду могао у принципу одговарати, али је то "реално тешко очекивати, јер је заштићен анонимношћу".

(РСЕ) Фото: