Завежи, Републико Српска! Ућути! Ниједне више!

Запослила сина преко везе. Намјестио тендер кћерки. Гради болницу без грађевинске дозволе. Копа рудник без иједног папира. Свашта се, ето, до јуче писало и причало у слободарској Републици Српској. Од данас, јок!

Данас је у Републици Српској наступило ново, благословено вријеме. Вријеме тишине, цвркута и пејсажа.

Данас је на снагу ступио Закон о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске. Од данас је, дакле, Република Српска богатија за два нова кривична дјела, која се зову „клевета“ и „изношење личних и породичних прилика“.

Значи, васкрснули смо чувени „вербални деликт“ из доба социјалистичке Југославије. Ето, девастирали смо наслијеђени здравствени и образовни систем, урнисали привреду и радничка права, али смо бар нешто од југо баштине сачували.

Оно, истина, није све баш исто као прије педесетак година. Нико неће у затвор због позоришне представе, пјесме или карикатуре.

Нико уопште неће у затвор због нововременског вербалног деликта. Само кривично гоњење, потезање по судовима, нагуравање са моћницима и на крају, ако суд пресуди „крив је“, новчана казна.

Они што лапрдају свашта, умишљајући да живе у Европи и да имају људска права, чак и ако се докаже да нису криви, пар годиница неће моћи добити потврду да нису осуђивани и да се против њих не води кривични поступак. Неће моћи, због тога, конкурисати за сијасет радних мјеста, неће моћи тек тако путовати по иностранству, свашта неће моћи, али ко им је крив. Што нису држали језик за зубима! Зар не каже стара пословица да је ћутање злато?!

Значи, ове неподопштине с почетка наше приче, то у Републици Српској више неће моћи да се пише по новинама, прича по телевизијама, телали по Фејсбуцима. Ма, ни у кафани се то неће моћи причати, ни на славама, ни на Кочићевом збору, кад се попију двије, три пиве, па се језик развеже.

Не може, то је кривично дјело!

Да не буде нејасноћа, нико не каже да је кривично дјело запослити сина преко везе, или намјестити кћеркици тендер. Ко ће коме, ако неће свој своме. Кривично дјело је причање и писање о томе, и то двоструко кривично дјело. Прво, „клевета“ и друго, „изношење породичних прилика“, јер родитељи и дјечица су, наравски, породица.

Дакле, ствар је јасна. Од данас. Команда гласи: „Завежи, Републико Српска! Ућути! Шат ап! Ниједне више!“

Неће мила нам Република Српска бити као тамо неке развратне, безбожничке европске државе! Овдје се зна ред. Ово је домаћинска кућа, а зна се ко је домаћин и чија је и прва и задња.

И сад ће неко невладинско зановијетало рећи да је то једноумље, да клизимо у диктатуру, да је ограничена слобода мисли и говора.

Што, наравно, није тачно. Може лијепо да се бесједи у духу нашег народа. Да, рецимо, на сва звона ударимо приче типа „за предсједника и у ватру и у воду“.  Да се дивимо бијелим дворима успјешних привредника, које су до јуче новинарска пискарала називали тајкунима и тендер мајсторима.

Има тога још. Има посла ко хоће да ради! И за новинаре. Ко хоће да ради, мисли и прича, како доликује.

Остали, стоп. Завежите!

Аутор: Милкица Милојевић

ФОТО: МИОМИР ЈАКОВЉЕВИЋ/РИНГИЕР