Све се мијења, само су народ, бикови и политичари вјечити 

Већ скоро шест деценија Стричићи код Бањалуке, родно село писца и народног трибуна Петра Кочића, посљедњег викенда у августу постају “центар свијета” за љубитеље шаторске музике и борби бикова, али и за политичаре, који не пропуштају прилику да се обрате широким народним масама, разгаљеним врућом јањетином и хладним пивом.

Република Српска 26.08.2023 | 10:23

Прошле године се у Стричићима окупило око 50.000 зборача, а још стотине хиљада људи је преко медија и друштвених мрежа пратило шта се тамо збива. 

И овог викенда, када се одржава 58. Кочићев збор, очекује се рекордна посјета, а угоститељи, који су још прије три дана на зборишту разапели шаторе, рачунају на зараду мјерену десетинама хиљада евра.

Хиљаде евра се врте и око главне атракције, борбе бикова. Газдама, који хоће да се покажу, није тешко да за доброг бика бодача искеширају и по 20.000 марака, а незваничне кладионице већ данима раде пуном паром.

Шта се све може видјети, и чути, на Кочићевом збору
Који ће рогоња, ове године, надбости све остале и понијети титулу “Јаблан”, названу по бику из чувене Кочићеве приповијетке? Чуће се.

У којем ће шатору пјевати Баја Мали Книнџа, а у којем Марица Дивљак, Синови Мањаче и остале суперзвијезде зборачке естраде? И то ће се чути, надалеко.

Какво ће бити вријеме? Небитно.

Била киша или, како за овај викенд најављују, врелих плус 38, на зборишту се увијек окупи на хиљаде младића и дјевојака, али и мушкараца и жена у “најбољим годинама”, из свих крајева бивше Југославије, те из Аустрије, Њемачке, Швајцарске, Италије, Француске… Свих земља у којима раде наши гастарбајтери.

Шкљоцају скупи “ајфони”, интернет је засићен до пуцања, поготово када под шатором запјева Милорад Додик, који, истина, није музичар, али ипак многи у БиХ играју како он свира.

Да ли ће се у политичко надгорњавање и ове неизборне године упустити и млађахни градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који је лани под шаторима пио ракију из пљоске, а на кориди, с каубојским шеширом на глави, водио програм за борбе бикова? И то ћемо видјети.

Редовни посјетиоци оваквих догађања народа већ добро знају шта могу очекивати на Кочићевом збору.

Али, како је Кочићев збор изгледао прије 57 година, када је цијела прича почела?

Бодљавина бикова од првог дана најатрактивнија

Мало је оних који то памте, а међу њима је и Мишо Живковић (73), пензионер из Бањалуке, рођен у селу Зеленци на Мањачи.

Као 16-годишњи дјечак он је пјешачио више од 20 километара да би из свог села стигао на “Кочића збор”, који је те 1966. одржан први пут. Још тада се причало да ће то постати “највећи од свих зборова”.

– Ма какви шатори, музика, лумповање. Ако се нађе неки момчић да зна свирати у фрулу и неколико дјевојака да поведу коло, били смо пресретни – каже Мишо.

И данас прича како су његов другар из села и он попили по један сок, јер за више нису имали новаца, а онда: на лијево круг и назад кући. Наравно, пјешке.

Ипак, каже Мишо, неке су ствари на Кочићевом збору и тада биле исте као и данас: и 1966. се народ дружио и веселио, а бодљавина бикова је била главна атракција.

Митинговање на збору

Још једна “ситница” је одувијек пратила Кочићев збор: политичари, који су користили прилику да се покажу народу.

Први одбор за организацију Кочићевог збора водили су познати бањалучки културни радник Фуад Балић и Милорад – Мишо Поповић, предсједник општине Бањалука, иначе рођен у Кочићевом крају, у селу Суботица.

Да ли су и они на прашњавом зборишту, међу зборачима одјевеним у гуњеве и опанке, “држали митинг”?

Дугогодишња хроничарка Кочићевог збора, Грозда Регодић, каже да јесу. Ова наставница српског језика и књижевности у пензији каже да су политичари увијек држали говоре на збору, али да је то 1966, на првом Кочићевом збору, било у другом плану.

У то доба Грозда је била учитељица у школи у Стричићима, па је тако била и дио “техничке екипе” за припрему збора. Још се живо сјећа полета и ентузијазма, који је захватио све: од функционера из града, до просвјетара у Кочићевом селу.

– Сви смо били узбуђени, вјеровали смо да радимо нешто велико и значајно. А и народа је било, на хиљаде: стизали су пјешице, коњским колима, а они боље стојећи “фићом” – прича Грозда. 

Шест година касније, 1972, колоне “фића” су изазвале прави саобраћајни колапс на путу Бањалука – Стричићи и преплавиле паркинге на зборишту. 

Како је тада писао бањалучки “Глас” (данас “Глас Српске”), те године је “великом народном скупу присуствовало преко 15.000 посјетилаца, који су на Змијање дошли са више од 1.000 аутомобила”.

Као и данас, и тада је народ испод ока погледавао кад ће политичари “испричати своје и отићи кући”, па да онако народски уживају у борби бикова и “весељу до касно у ноћ”.

Остаће забиљежено да је те 1972. први говорио Мишо Поповић, утемељитељ Кочићевог збора и “посланик из змијањског краја”, те да је манифестацију отворио ни мање ни више него Драгутин Косовац, предсједник Извршног вијећа, или данашњим ријечником речено, предсједник владе Социјалистичке Републике БиХ.

Међу званицама су били и народни херој Ђуро Пуцар Стари и кћерка Петра Кочића, Душица Павић.

За разлику од данашњег обичаја, да се на Кочићевом збору “србује на велико”, прије 50 година политичари су, у складу са тада владајућим наративом, проповиједали братство и јединство.

Тако је и Косовац у свом говору истакао “судбинску повезаност и чињеницу да су људи овог краја одувијек били упућени једни на друге”.

У годинама које су слиједиле Кочићев збор је израстао у респектабилну културну манифестацију, која је трајала по неколико дана и укључивала бројне догађаје, попут изложби, промоција књига, фолклорних приредби, свечаних академија и додјела књижевних награда.

Догађаји у склопу ове манифестације одржавају се и данас у Стричићима, Бањалуци и Београду. 

Ипак, за народ је, већ деценијама, “прави” Кочићев збор оно што се, на пољима око основне школе у Стричићима, догађа посљедње недјеље у августу.

Уз борбу бикова, натпјевавање музичара и надгорњавање политичара, годинама је неизоставан дио те зборачке атмосфере и “приказивање” Кочићевог Давида Штрпца.

Чувени лик из комедије “Јазавац пред судом” говори о вјечитим мукама народним, и то језиком који народ добро разумије. Деценијама је улогу Давида, на збору као и у позоришту, играо легендарни глумац Владо Зељковић. 

– Монолог Давида Штрпца је вјероватно једини културни догађај у склопу збора, око којег се окупе сви зборачи и који народ испрати одушевљеним аплаузом – каже професорка Грозда.

А зборача је, из године у годину, све више. Управо зато, да би народ могао дуже уживати у дружењу и весељу, од 2019. године зборовање у Стричићима траје два дана, или тачније цијели викенд, јер се под шаторима гости почињу окупљати још у петак навече, а весеље траје до понедјељка у зору.

Посљедњу велику журку са печењем и пићем “организују” побједници кориде. Газде бикова, који освоје награду “Јаблан” у средњој и тешкој категорији, по неписаном правилу новчани дио награде потроше још исте ноћи, на чашћавање пријатеља, навијача, али и конкурената из арене за борбу.

Српскаинфо/ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ/РИНГИЕР, Глас Српске архива)