По ко зна који пут Додик окренуо причу и прихватио нове законе

Међутим јуче се десио потпуни обрт, па је Додик прихватио доношење нових закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине и Суду БиХ иако од рјешавања спорних питања и даље нема ништа.

Још једно љето у којем је Додик најављивао забрану дјеловања институција Босне и Херцеговине у Републици Српској, блокаде на нивоу БиХ, као и референдум о статусу Републике Српске, а онда окренуо причу, одустао од најављиваног и на нивоу Босне и Херцеговине договорио наставак сарадње. Прије само неколико мјесеци међутим чула се другачија реторика.

"Први пут за разлику од многих до сада када смо доносили одлуке закључке, сада дјелујемо путем закона. Ово је прва мјера и вјероватно нас чекају сљедеће које ћемо морати доносити везано за Суд, Тужилаштво и њихово поступање њихову примјену овдје. Вјероватно је сљедећа мјера која иде за тим је забрана дјеловања СИПА-а Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине на простору Републике Српске јер они нису уставно конституисани", рекао је Додик крајем јуна ове године.

Представници опозиције су већ тада упозорили како сумњају да ће ове најаве икада бити остварене.

Било какву сарадњу на нивоу БиХ, Додик је тада условљавао рјешавањем питања страних судија у Уставном суду БИХ. Исту пријетњу Додик је поновио неколико дана касније на Козари.

"Мислим да ће Република Српска у најскорије вријеме донијети закон о забрани дјеловања СИПЕ, Суда и Тужилаштва на простору Републике Српске", поручио је Додик почетком јула.

Не само да од ових мјера није било ништа, него је Додик сада пристао на измјене закона на нивоу БиХ иако питање страних судија није ријешено. До договора и сарадње са партнерима на нивоу БиХ Додик је за мање од 2 мјесеца стигао и након најава референдума које су се чуле и ове године.

"Уколико и даље буде притисака вјерујемо да до нове године би Република Српска могла да има референдум у којем ће се изјашњавати о најважнијим питањима њеног статуса и о томе на који начин ће се ићи даље", тврдио је предсједник Републике Српске и СНСД-а.

Занимљиво је да су републички функционери странака владајуће коалиције, одборници, директори институција, па чак и удружења хорски бранили Додика од Тужилаштва БиХ да би након одлуке Суда БиХ о потреби да се оптужница допуни и постизања договора са партнерима у Сарајеву, настало порпуно затишје. У питању је још један примјер послитичке недосљедности, сматрају новинари који прате политичке односе у Босни и Херцеговини.

"Сасвим сигурно да постоје елементи политичке недосљедности у закључцима Народне скупштине и ономе што се десило у Представничком дому Парламентарне скупштине, али и политичка недосљедност је ствар политике и политичких посљедица које неко хоће или неће сносити због тога што чини и како одлучује. Да ли ће Додик сносити политичке посљедице зависи и од опозиције која има право да указује на те ствари",сматра новинар Владимир Шушак.

И раније се дешавало, сматра Шушак, да СНСД прекрши закључке Народне скупштине. И у претходним годинама Додик и кадрови СНСД-а су позивали на јединство у провођењу обећања, од којих по устаљеном правилу на крају увијек одустају.