Брутално убиство покренуло питања, а систем заказао

Стравично насиље које је трпјела брутално убијена Низама Хећимовић од невјенчаног супруга Нермина Сулејмановића покренуло је низ питања, а закључак је један – комплетан систем је заказао у њеној заштити.

Сигурна кућа Кантона Сарајево има капацитет за 35 корисница, а, како је рекла менаџерка Мубера Хоџић Лемеш, тренутна попуњеност је мања од 50 одсто.

– Механизми заштите постоје и треба их користити, а увијек треба радити на побољшању и унапређењу. Ми се залажемо за усвајање новог закона о заштити од насиља у породици чији је нацрт отишао ка владајућим структурама, али они никада нису донијели тај закон – казала је Хоџић Лемеш.

Могућност збрињавања жртава, нагласила је, у КС није упитна.

– Ми заиста немамо информације да неко пријави насиље, а да му буде оспорена могућност смјештаја у Сигурну кућу. Очито да тамо (Градачац, Тузлански кантон) има. Да ли су жени уопште понудили заштиту или нису, зашто није отишла, ја немам одговоре на та питања – додала је.

На нашу констатацију да је предсједница Општинског суда у Градачцу Слободанка Којић рекла да им тамошњи МУП није доставио ни фото ни медицинску документацију, због чега нису одредили Сулејмановићу мјере забране приласка Низами, Хоџић Лемеш је одговорила:

– Већина жена, када понесу пријаву за породично насиље у полицијској управи, одмах буде збринута у сигурну кућу, а у року од 24 часа добије заштитне мјере. Код нас нема никаквих потешкоћа у изрицању таквих мјера.  Да ли је наша полиција толико ефикаснија, па све доказе одмах предочи, ја то не знам. Али знам да се код нас изричу заштитне мјере у законским роковима, а то је 24 часа. А шта полиција документује и на који начин то ради, то треба питати неког инспектора.

Прекид брака

Нагласила је да у једној години имају око 30 одсто случајева да им се исте жене враћају.

– Свјетска статистика каже да жена трпи насиље између четири и седам година, да жена седам пута оде и врати се починитељу насиља док коначно не изађе из насилног односа. То је зачарани круг. 

А када жена напусти злостављача, онда се они појаве у смислу извињења, тражења опроста, обећања да ће се промијенити, прихватања неких програма, лијечења зависности, програма подршке за себе у циљу да се настави породични живот. Некад то и успије, а у већини случајева то буде само краткорочно док се жена не врати – казала је Хоџић Лемеш.

Има и случајева када се жена одмах одлучи за трајни прекид брачне заједнице када дође у Сигурну кућу јер су претходно саме, без мијешања институција, покушале све да промијене ситуацију.

Већа права за жртве

– Закон би много значио и помогао јер је усклађен с Истанбулском конвенцијом и њеним препорукама. Осигурао би већи обим права за жртве насиља, бољу услугу, као и пуно ефикаснији одговор за починитеље насиља, а свакако да би регулисао и питање сигурних кућа, финансирања, побољшао комплетну услугу система када су у питању и превенција и заштита у борби против насиља у породици – истакла је Хоџић Лемеш.

(Агенције)  Фото: Принтсцреен/Инстаграм/ирон_бб24, Принтсцреен/Yоутубе/Дневни Аваз