ЦГ: Ево колико грађане коштају бивши функционери

Функционерске накнаде након завршетка мандата грађане Црне Горе су прошле године, од фебруара до краја године коштале 2.079.660 евра нето, док је за ову годину закључно сајуном исплаћено 825.158 евра нето речено је Побједи из Министарства финансија (МФ).

Регион 12.08.2023 | 14:45

Ова цифра је већа, имајући у виду порезе и доприносе обрачунате на ове износе, али и прошлогодишњу јануарску исплату, имајући у виду да, како нам је речено из МФ, тек од прошлог фебруара нови програм за обрачун препознаје класификацију по основу зарада и накнада за бивше функционере.

Тако је ову накнаду прошле године мјесечно примало између 105 и 125 бивших функционера, а за прву половину ове између 73 и 118 мјесечно.

“Министарство финансија врши исплате по захтјевима потрошачких јединица, тако да нема увид у евиденцију лица која су остварила право, већ само оних која су поднијела захтјев за исплату“, казали су из овог ресора одговарајући на питање колико њих је имало право на ову накнаду, а колико их је то право искористило.

У јавности се већ дуго говори да је ова пракса нефер те да је потребно измијенити регулативу која бившим функционерима даје право да годину након престанка мандата примају накнаду, без обзира да ли су били на почетку или крају те на који начин им је престао.

Ипак, то питање званично нико није покренуо. Имајући у виду скору промјену Владе, бројна именовања током мандата техничке Владе те промјену већег дијела посланика у Скупштини, уз познату праксу довођења својих кадрова, Црној Гори се поново смијеши вишемилионски одлив из буџета по овом основу.

Према ријечима Василија Радуловића из Центра за грађанско образовање (ЦГО), већ дужи период указују на посљедице лоших законских одредби које омогућавају ову врсту привилегија бившим функционерима.

Почетком прошле године су поднијели свим посланичким клубовима и скупштинском Одбору за политички систем, правосуђе и управу иницијативу за измјену члана 36 Закона о зарадама запослених у јавном сектору и члана 60 Закона о државним службеницима и намјештеницима. Међутим, до данас, како је казао Радуловић, и послије 18 мјесеци, нијесу добили никакав одговор.

“Ми смо и прије званичног подношења те иницијативе јавно указивали на лоше посљедице те праксе, која више не постоји ни у региону, а ни шире. Наиме, Црна Гора је најдарежљивија према бившим функционерима и у односу на државе у региону, јер су оне ту привилегију укинуле или је значајно ограничиле у периоду и висини примања такве накнаде. На примјер, у Хрватској право на ову накнаду немају функционери који су поднијели оставку или су разријешени са функције, а у Србији је та накнада три мјесеца по престанку функције, изузев за посланике који то право имају шест мјесеци”, каже Радуловић.
Дискриминација

Оцјењује да је ова врста привилегије велико оптерећење за буџет.

“Неки подаци, иако вјерујемо да нијесу свеобухватни, указују да се из буџета издваја близу 2,5 милиона евра годишње за накнаде бившим функционерима. Дакле, то је новац грађана и грађанки који се исплаћује бившим јавним функционерима, који тренутно нијесу запошљени, а који због високих накнада немају ни мотивацију за проналазак радног ангажмана. Ово је проблематично и са социјалног аспекта, јер грађани и грађанке који изгубе лошије плаћене послове немају никакву подршку ове врсте док траже нови посао. Дакле, овакво законско рјешење дискриминише остале категорије друштва у односу на јавне функционере. Они се практично позиционирају и кад су бивши, као нека врста посебне и заштићене групације, иако за то нема утемељења на начин како је то законом дефинисано”, сматра Радуловић.

Наглашава да закон не предвиђа никаква ограничења, па поједини добијају накнаду иако су на функцији били неколико мјесеци, иако им је материјално стање далеко изнад просјечног, а има чак и оних који су били правоснажно осуђени.

“То довољно говори о начину законског уређења овог права, али и злоупотребама једног принципа од стране јавних функционера којима озбиљно мањкају етички стандарди, а у фокус стављају само свој лични интерес занемарујући јавно добро”, казао је Радуловић.

Начин на који је регулисано ово право “у циљу намиривања партијског кадра омогућава широку злоупотребу, посебно имајући у виду огроман број именовања током владе Дритана Абазовића у техничком мандату, посебно у посљедњој фази.

“Ова влада је апсолутни рекордер у броју разрјешења и именовања функционера у техничком мандату, што значи да у будућности можемо очекивати много већа издвајања по основу исплата функционерских накнада”, казао је Радуловић додајући да и у јавности, судећи по њиховом истраживању спроведеном кроз ЦГ Пулс са агенцијом Дамар из фебруара прошле године, постоји свијест о штетности овог рјешења, што је потврдило 82 одсто испитаника.
Одбори

Економски аналитичар Олег Филиповић дијели исти став, указујући да приступ да је довољно бити на позицији у власти и имати право на овакву једногодишњу накнаду мора стати.

“У оквиру ЕУ можете примити надокнаду у висини три плате.Такође се поставља питање и других надокнада, нпр. ако сте на одређеној функцији у извршној власти, а у исто вријеме сте њен представник у неком одбору, требало би укинути тај додатак имајући у виду да је то у опису посла јер се представља државни капитал”, сматра Филиповић.

Оцјењује да би приоритет морала бити професионализација, те да би само министарске и функције државних секретара требало бити политичке, а све остале професионалне.

“Професионализацијом би дошло до рационализације државне администрације, смањивања трошкова, веће стопе одговорности и знатне уштеде у односу на садашње стање. Тако би умјесто годишњих накнада за одлазеће кадрове извршне власти, огромних отпремнина менаџера државних компанија и милионских трошкова по основу оутсоурцинга и консултанских уговора добили брзу, ефикаснију и одговорнију администрацију”, закључује Филиповић.

(<спан стyле="цолор: #3598дб;">Побједа) Фото: <спан цласс="уи-артицле__херо-имаге--соурце рубик wорд-бреак теxт-wхите"> Ива Мандић/Побједа