Бисер Европе: Планина Озрен ризница природног блага

У оквиру научно-истраживачког кампа на Озрену 30 експерата из Босне и Херцеговине и региона учествоваће у проучавању биолошке разноликости планине Озрен, укључујући и пећински комплекс Мегара, јединственог подручја које се протеже кроз чак седам општина у Републици Српској и Федерацији БиХ.

Република Српска 11.08.2023 | 19:07

Сврха истраживања је пружити информације о биолошкој разноликости које ће послужити као темељ за трајну заштиту и одрживо управљање природним ресурсима планине Озрен.

Давор Шупуковић из Удружења "Фојничани" каже да осим Гостиља шире подручје Озрена никада није посебно истраживано, тако да је јако битно да у овом моменту направити почетну студију да видимо шта све Озрен посједује, јер је Озрен планирано као заштићено подручју у рангу националног парка према просторном плану Републике Српске”.  

“Имамо велики број спелеолога, биоспелеолога, дакле људи који истражују унутрашњост пећина, онда имамо људе херпетологе који истражују водоземце и гмизавце, имамо орнитологе који истражују птице, имамо ентамологе који истражују инсекте, имамо и ботаничаре, дакле све главне гране биологије су присутне ових дана на терену", рекао је Шупуковић. 

“Ово истраживање је одлична прилика да се ураде први кораци  ка заштити подручја планине Озрен. Удружење `Озренски студенац` основано је прије нешто више од годину дана и један од наших главних циљева је заштита планине Озрен. Значи онако како је планирано по просторном плану Републике Српске, а и по просторним плановима општине Петрово и града Добоја”, рекао је Зоран Пољашевић, инжењер заштите животне средине, који је члан Еколошког удружења “Озренски студенац” из Сочковца.

О специфичним богатствима Озрена говорио је и Борислав Ђурковић из Удружења "Чувари Озрена".

“Планина Озрен има највећу концентрацију црног бора у Европи, а црни бор је јак произвођач кисеоника. Све док се није појавило пенициллин, вјештачки антибиотици, људи који су оболијевали од туберколозе усмјеравани су на планине попут Озрена", објашњава Ђурковић. 

У истраживање су укључени експерти из цијеле регије и Пољске, а налази из херпетофауне показују да  је Озрен јединствено станиште највеће популације водоземца тритона, који је ендем Балкана.

“Ове године настављамо радити спелеолошка истраживања на подручју Озрена. Јуче смо радили два објекта, Пољаци су радили трећи, они су радили једну јаму, ми смо радили два понора, велики и мали понор. Данас ћемо наставити истраживања,а дио екипе ће ићи у Мокру мегару која се ради већ три године”, навео је Милан Гаврић из Спелеолошког друштва "Понир" из Бањалуке. 

“Биоспелеолошка истраживања указала су на потенцијално неколико нових врста. До сада је у пећини Мегаре откривена корњача дувалијус маг, а  нашли смо и потенцијално нове врсте бескичмењака, један водени рачић из рода нифаргус, један паук из рода порома”, рекао је македонски  биоспелеолог Марјан Комненов.

“Јуче смо пронашли 7-8 врста водоземаца и гмизаваца, највреднији налаз је дефинитивно тритон, који је ендемска врста тритон за Балканско подручју и ова локација на којој смо га пронашли је мислимо за сада највећа популација македонског тритона у БИХ” открио је Саудин Мердан, из Удружења Центар др Стјепан Бокај, експерт за водоземце и гмизавце из Олова.

У плану је да се на прољеће настави истраживање, када је вегетација у пуном јеку за шта се тренутно прикупљају средства.

(БН)