Колико посланици брину о грађанима без осигурања?

На годишњем сам одмору, ово је једино вријеме када не радим и заиста не могу да дајем изјаве. Зовите ме од понедјељка. 

Ово је коментар народног посланика Александра Суботића, који је уједно и предсједник Одбора за здравство Народне скупштине Републике Српске и специјалиста опште хирургије у добојској општој болници, а којег смо позвали за изјаву у вези актуелног проблема са здравственим осигурањем у Српској.

Наиме, многи радници тренутно су без здравствене заштите зато што им нису уплаћивани доприноси, а апсурд је да су се у истом проблему нашли чак и медицинари, јер су јавне здравствене установе највећи порески дужници.

– Немам ни ја, нажалост, здравствено. И ја трпим све исто – кратко је рекао Суботић, али времена за дужи разговор о проблемима суграђана, који су га изабрали за посланика са листе СНСД, није имао, јер је тренутно на годишњем одмору.

Болест не чека

Али, муке радника не могу да чекају повратак са годишњег, а неки од њих принуђени су ових дана да плате пуну цијену здравствених услуга и лијекова јер им послодавци нису уплаћивали доприносе. У истом кошу, по новом Закону о обавезном здравственом осигурању, нашле су се и осјетљиве категорије пацијената као што су труднице и дјеца, које више нису изузетак у случају неплаћања доприноса.

Да је потребно измијенити закон у овом дијелу сматра посланица СДС, такође члан Одбора за здравство и интерниста кардиолог Опште Болнице Приједор, Маја Драгојевић-Стојић.

– Такве категорије треба да буду заштићене од стране државе, од Министарства здравља, Фонда здравственог осигурања РС, јер ми треба да штитимо дјецу, да у сваком тренутку буду осигурана, као и труднице, посебно када видимо колико нам је низак наталитет. Увијек треба да се обрати пажња на посебне категорије, да оне, без обзира на стање у држави, имају осигурање – наводи Драгојевић- Стојић.

Недопустиво је, истиче, и да здравствени радници и многи други запослени у јавним установама нису здравствено осигурани.

– У актуелном сазиву Скупштине имате много доктора, посебно у владајућим структурама, и сви ћуте. Незадовољни су, знају у каквом смо проблему као здравствени радници и нико посебно не реагује – оцјењује она ангажованост колега посланика у вези новонастале ситуације.

Привремено рјешење

А што се тиче радних колега у болници, и они су, прича, имали проблем са осигурањем, које им је сада продужено на годину дана. Наиме, у складу са закључком Владе РС, здравствене установе могу да покрену поступак код Министарства финансија и Пореске управе Републике Српске за одгађање плаћање пореског дуга, једнократно, на период од 12 мјесеци.

Ипак, Драгојевић-Стојић сматра да је ово привремено решење и да је велико питање шта ће послије бити.

– Наша установа је већ имала тај проблем. То је зачарани круг, јер се не уплаћују доприноси по ко зна колико мјесеци. Дешавало нам се да радници треба да иду у пензију, али не могу то регулисати, јер им доприноси нису уплаћени, а исто је и у другим установама и фирмама. То је велики проблем и за само функционисање здравственог система, ФЗО и Министарства финансија. Томе треба да се стане у крај – поручила је она.

Подсјетимо да је највећих 10 дужника за порезе и доприносе крајем марта дуговало 215,7 милиона КМ. На прва четири мјеста ове неславне листе налазе се чак четири јавне здравствене установе, и то: Универзитетски клинички центар РС са дугом од 50,3 милиона КМ, Болница Источно Сарајево – 43,8 милиона КМ, Болница из Добоја 29,3 милиона КМ, те Универзитетска болница Фоча – 16,4 милиона КМ. 

– Баш сам на прошлој сједници показивала једну опомену из Пореске управе за неплаћених десетак марака дуга, када се ради о приватним предузетницима. Тада сам питала зашто приватни и јавни сектор нема исти статус и код права и код обавеза. Да бисте добили пореско увјерење морате имати уплаћене пореске обавезе, а исто тако свака пореска обавеза има рок до када се треба платити. Конкретно, што се тиче здравственог, послодавац мора раднику уплатити доприносе у року од 60 дана. Након тога подлеже санкцијама – каже посланица ПДП и члан Одбора за финансије Диана Чекић.

Кривична одговорност послодаваца

Напомиње да је само потребно досљедно примјењивати закон за оне који избјегавају своје обавезе.

– Закон је донесен; значи – кривична одговорност за послодавце који не уплаћују у законом предвиђеним роковима своје обавезе. Треба изједначити приватни и јавни сектор у погледу обавеза које имају према држави. Закон постоји, само требају контролни органи који то проводе и прате да санкционишу оне који то не чине – поручује она.

А шта грађани да раде док чекају правду?

– Е, то треба питати грађане јер управо се ти грађани на изборима продају за 50 КМ. То је наш проблем што, када дођу избори, онда они одлучују и дају повјерење онима који су нас довели у такво стање. Није стање у здравственом сектору од прошле године, ми о томе говоримо већ десетак година, међутим грађани су ти који дају повјерење – закључила је Чекићева.

Према подацима ФЗО РС, крајем јуна доприноси нису били уплаћени за око 46.000 радника.

Према подацима Пореске управе РС, за првих седам мјесеци ове године доприноси су наплаћени у износу од 1,276 милијарди КМ, што је за 181,23 милиона КМ или 17 одсто више него у истом периоду претходне године. Наплата доприноса за Фонд здравственог осигурања већа је за 15 одсто.

(Српскаинфо) Фото: БН