Више фактора утицало на нагле промјене времена у БиХ

Ове године прољетне температуре и падавине трајале су доста дуже што је нанијело велике штете пољопривредницима и уништило много усјева. Међутим, након тога је дошло до нагле промјене и повећања температура, а зашто се ово догодило објаснио је познати метеоролог Недим Сладић.

Босна и Херцеговина 08.08.2023 | 07:44

Више фактора утицало на нагле промјене времена у БиХ

Сладић је казао да је доста фактора утицало на то да имамо нестабилно и врло влажно прољеће, с тим да су најзначајнији се везали за нагло загријавање стратосфере, али и тзв. тропску Мадден-Јулиан (МЈО) осцилацију која је ове године била нарочито активна.

"Наиме, у научној литератури постоји показатељ спојеног учинка ова два фактора који са одговарајућом негативном фазом у Атлантику су индикатори осјетно хладнијег и влажнијег времена на подручју источне и југоисточне Европе. Тропска фаза МЈО је била већи дио прољећа у фази 8, што су тзв. "хладне фазе" за Балкан, које има упориште у ломљењу Россбyевог вала на два крака, при чему један одлази преко Уједињеног Краљевства и Скандинавије на сјевер према Полу, а други преко обала сјеверне Африке и Медитерана на југ", рекао је.

Он је појаснио да је талас с Медитерана нам константно увлачио влажан и нестабилан ваздух који је Босни и Херцеговини доносио обиље падавина.

Стога, главног кривца бисмо морали тражити на неких осам до 10 километара изнад земље, у нечему што се назива млазна струја, односно снажна врпца вјетрова која помјера временске системе у смјеру запад-исток и њена улога је дефинисање временских система који се на висини, али и у приземљу рефлектују у виду поља високог зрачног притиска – на висини гребена, у приземљу антициклоне, односно долине на висини, и циклоне у приземљу.

Нагла промјена

"Средином јуна, назнаке промјене образаца су биле уочљиве у тренутку када је МЈО фаза напокон почела слабити и што се напокон одразило на измјену временских система над Европом, што се одразило и на Босну и Херцеговину", рекао је.

Нагласио је да је слабила и млазна струја над обалама Медитерана, а постепено усљед наглог и јачег асиметричног загријавања између тропских предјела и умјерених географских ширина утицаји афричке зрачне масе добијали су свој моментум.

"Међутим, ту можемо тражити и трећег кривца, тзв. интертропски фронт (ИТФ) који је задужен за јачање тзв. Хадлеyеве ћелије. Хадлеyева ћелија се љети обично протеже до отприлике 28-29 степени сјеверне географске ширине и задужена је за Азорску антициклону, чувену љетну антициклону која нам у медитеранском подручју узрокује стабилне временске прилике", рекао је.

Али оно што је изненадило већину јесте нагли прелаз. Током већег дијела јула преовладавао је тзв. планетарни Россбyев вал број 5, који је у себи имао пет долина и пет гребена.

"У гребенима се налазио врели ваздух, док у долинама хладни који се спуштао са сјевера. Босна и Херцеговина, али и велики дио југоисточне Европе, нашао се унутар гребена број 3, који се повезао са топлотним таласом који је југу Медитерана доносио температуре до 47 степени Целзијуса, док су САД и Кина били унутар Россбеyвог броја који се такође одразио на снажне врућине", појаснио је.

Ипак, наша земља се налазила готово на периферији овог гребена, па су температурне вриједности, иако врло високе, биле у рангу са посљедњих пет до дест љета.

Да ли су главни кривац климатске промјене?

Метеоролог Недим Сладић је појаснио да, иако у литератури овакве ствари се тек посљедично могу повезати са климатским промјенама усљед све веће доступне топлотне енергије, приступ најприје мора слиједити анализирање догађаја.

"Другим ријечима, траже се повратни периоди и процјењује се колика је вјероватноћа оваквог догађаја у односу на низ осталих фактора с којим бисмо могли специфични догађај довести у везу с климатским промјенама, јер појединачно један екстрем се не може везати за климатске промјене директно", закључио је.

(Клиx) Фото: Илустрација