Спрега политике и правосуђа кочница на путу ка ЕУ

Владавина права у Босни и Херцеговини једна је од кључних области у напретку земље на путу ка чланству у ЕУ. Међутим, управо је то кључни проблем у свакој локалној заједници. 

Босна и Херцеговина 07.08.2023 | 12:21

Јавна дебата “Право на правду” у организацији Европске уније гостовала је у бројним бх. градовима. Од Требиња, Мостара, Источног Сарајева, преко Бихаћа, Ливна и Зенице, па до Добоја, Бијељине и Бањалуке, чули су се гласови грађана, новинара, чланова невладиних организација, и представника правосуђа.

У овим изазовним временима, када многи у бх. друштву  вапе за правдом, сам назив панел дискусија - “Право на правду” буди трачак наде да ипак постоје они који желе да саслушају обичне грађане и скрену пажњу јавности на њихове потребе. Представници Европске уније уз модерирање Транспаренси Интернешнела БиХ и Балканске истраживачке мреже (БИРН БиХ) покушали су да аргументовано разговарају о централним темама које су се прожимале кроз ове дебате, а то су: 

    • транспарентност рада правосуђа,
    • доступност правосуђа,
    • повјерење грађана у рад правосуђа,
    • борба против корупције и организованог криминала као једног од резултата које грађани очекују.

Владавина права у Босни и Херцеговини једна је од кључних области у напретку земље на путу ка чланству у ЕУ. Међутим, управо је то кључни проблем у свакој локалној заједници. 

Кренућемо од Требиња. Тамошњи “Покрет за реституцију Требиње” скренуо је пажњу на своју борбу против републичке и локалне власти у том граду. Боре се против узурпације земљишта које није власништво Републике Српске, а власти су га присвојиле, рекао је Србо Шкеро из “Покрета за реститиуцију Требиње” и додао да и поред низа апелација које су подносили уставним судовима, процес се одуговлачи, а све због, како каже, утицаја политике на рад правосудних органа.

Анализе Транспаренси Интернешнела БиХ показују да је правосуђе у цијелој БиХ политички заробљено и да хитно мора проћи кроз период лустрације, поручио је у Требињу Дамјан Ожеговић испред Транспаренси Интернешнела БиХ. У граду на Требишњици смо чули и то да постоји много простора када је у питању транспарентност јавних набавки на нивоу цијеле БиХ.

Босна и Херцеговина је по индексу перцепције корупције једна од три најгоре позициониране државе у Европи, па правосуђе има пуне руке посла. Међутим, индекси транспарентости правосуђа и пракса показали су како су правосудне институције у Херцеговачко – неретванском кантону међу најлошије рангиранима. На панелу у Мостару суткиња Опћинског суда Мирјана Кево и тужилац Кантоналног тужилаштва Кемал Максумић, поручили су да су свјесни ових проблема, али и да се труде да их поправе. Занимљиво је да тужилац Максумић каже: "Сви смо за борбу против корупције ако она не укључује некога `нашег`.”

”Тужиоци су данас нажалост у дефанзиви, подигнемо оптужницу против некога због корупције, он нас одмах пита ко ми то пакује? Подигнемо оптужницу против члана једне партије, ликују они из друге, и обрнутно."

Каже како би према његовом мишљењу медијима требало достављати на објаву све оптужнице и пресуде како би јавност била упозната и информирасна.
"Тренутно радим на случају организованог криминала на високом нивоу који укључује трговину људима. Могу рећи да у Мостару има трговине људима, проституције и цyбер педофилије знатно више него што грађани знају и то би требало објављивати да заштитимо нашу дјецу.”

Транспаренси Интернешнел и БИРН БиХ су подсјетили на слаб рад правосуђа у еколошким случајевима. “Постоји велико неповјерење грађана када се говори о процесуирању корупције и различитих неправилности'', рекао је Денис Џидић, директор БИРН-а. Неколико активистичких група у Мостару поднијело је више кривичних пријава везаних за илегално одлагање отпада али активисти су подсјетили да процесуирање траје јако дуго док се истовремено против активиста води поступак од стране полиције након што су блокирали камионе и онемогућили наставак илегалног одлагања отпада на Уборку. Слични проблеми муче грађане и у Зеници, Бихаћу, Ливну и Источном Сарајеву.

У Бихаћу смо чули више о теми “Корупција у образовању - трговина дипломама”. “Унско-сански кантон је један од ријетких у земљи који заиста одскаче у броју предмета у овој области. Међутим, напора је увијек потребно додатно уложити", казао је Дрино Галичић, правни савјетник у Одјелу за владавину права у Европској унији у Босни и Херцеговини.

"Тужиоци Кантоналног тужилаштва Унско-санског кантона прошле године радили су на укупно 259 предмета корупције. Ријешено је 158 таквих предмета од чега седам високе корупције и осам организованог криминала. Подигли смо 30 оптужница од чега је 26 из области корупције, а четири из области високе корупције, које су и потврђене оптужнице. Дакле, највећи број оптужница на подручју цијеле државе", изјавила је Фадила Амиџић, главна тужитељица Кантоналног тужилаштва УСК.

Са друге стране поражавајући су подаци да су у прошлој години у Источном Сарајеву од осам пријава за корупцију, узете у разматрање само двије, од чега није била ниједна осуђујућа пресуда. У анализи коју је урадио Транспаренси Интернешнел БиХ наводи се да половина правосудних институција у БиХ не доставља информације грађанима. Транспарентност према медијима Окружног јавног тужилаштва Источно Сарајево такође је, према индексу рада правосуђа, на ниском нивоу.

С друге стране, секретар Окружног јавног тужилаштва Источно Сарајево Невен Крамер тврди да ова институција улаже максималне напоре на повећању транспарентности рада. 

Ништа боља ситуација по питању процесуирања корупције није ни у Ливну.  Пред Опћинским судом у Ливну у посљедње четири и по године углавном су се налазили предмети средње и ситне корупције.

„Укупно је запримљено 63 предмета из области корупције, од којих је 60 предмета ријешених, што правомоћно, што неправомоћно. Већина осуђујућих пресуда резултирала је доношењем условних казни. “, навела је Мартина Баковић, предсједница Казненог одјељења Опћинског суда у Ливну.

С друге стране, потпуно су поражавајући подаци који се тичу случајева високе корупције гдје управо она тужилаштва која би требала да буду надлежна за предмете високе корупције, показују и најлошије резултате, поручила је Ивана Корајлић, директорица ТИ у БиХ.

Примјер добре праксе је Кантонални суд у Зеници. Посебна пажња и акцент у раду стављени су на предмете корупције. Стратешким програмом рада предвиђено је да предмети корупције морају бити ријешени за 10 мјесеци.

“Ми имамо и људске и материјалне ресурсе да се с тим боримо и ја мислим да се с тим боримо релативно добро, али простора за напредовање има. Већи је број оптужница, већи је број пресуда, а ми морамо на тим предметима радити изузетно ефикасно”, истакла је Сњежана Чолаковић, предсједница Кантоналног суда Зеница.

На путу ка Европској унији кључни задатак домаћих власти и правосудних институција је јачање владавине права. Ипак, у свакодневици је врло мало повјерења јавности, грађана, али и медија у рад правосуђа. 

“Јачање владавине права у овој земљи је од кључног значаја за очекиване реформе да би се могао постићи напредак на путу ка Европској унији. Додјела кандидатског статуса прошле године значила је препознавање европских апсирација грађана и то нам је био сигнал да вјерујемо у европску будућност ове земље”, казао је у Зеници Алфредо Стрипполи, шеф Одјела за владавину права при Уреду Европске уније у БиХ.

Дискусија “Право на правду”  која је одржана у Добоју изазвала је велико интересовање политичких субјеката, али и активиста невладиног сектора и грађана. Тема и повод разговора биле су изборне крађе, нимало случајно јер као што је познато у Добоју су по први пут у протеклих 30 година, посматрајући цијелу БиХ, оборени и поновљени избори на којима је утврђена крађа гласова у обиму од чак 17 000 гласова. 

Прије конференције и оштре дебате, специјални представник и шеф Делегације Европске Уније у Босни и Херцеговини Јохан Сатлер састао се са градоначелником Добоја Борисом Јеринићем, те га „укорио“ због крађе избора. Као рјешење истакнуте су техничке измјене Изборног закона БиХ, увођење скенера, видео надзора и опреме како би се спријечиле крађе.

На јавној расправи, поред организатора, амбасадора Јохана Сатлера, шефа Делегације ЕУ у БиХ), као модератори присуствовали су представници невладиних организација „Транспаренси Интернешнела“, „Под Лупом“ (за унапређење изборне културе и процеса), БИРН (Балканска истраживачка мрежа у БиХ) као и представници Тужилаштва и Окружног суда у Добоју.

Осма у низу панел дискусија одржана је у Бијељини, гдје је фокус стављен на измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске, а којим се планира враћање клевете у оквире Кривичног закона. 

Враћањем клевете у оквире кривичног закона власт у Републици Српској гуши основна људска права, право на слободу говора и мишљења, а самим тим и право на објективно, критичко новинарство, истакли су представници Одјела за владавину права у ЕУ у БиХ. На панел дискусији су говорили Дрино Галичић, правни савјетник у Одјелу за владавину права у ЕУ у БиХ, Денис Џидић, директор БИРН БиХ, Бранко Тодоровић, предсједник Хелсиншког одбора за људска права и Јелена Жерајић новинарка БН телевизије. Жерајићева је казала да у држави која је по индексу перцепције корупције једна од три најгоре позициониране у Европи, сада су проблем сви који критикују власт и указују на друштвене аномалије.

“Да се разумије, ми новинари смо против ширења лажи, неистина, сензације, али желимо право на објективно извјештавања. Да можемо рећи уколико сазнамо за неке злоупотребе и малверзације поткријепљене доказима и да о томе смијемо информисати грађане. То и јесте наша обавеза и наш задатак.”

Правни савјетник у Одјелу за владавину права у ЕУ у БиХ Дрино Галичић је рекао да су управо слободни медији и организације цивилног друштва до сада поднијеле и највећи број пријава које су квалитетно обрађене од стране надлежних тужилаштава за високу корупцију.

“Ако њима смањимо простор утицаћемо и на број потенцијалних високих предмета корупције који су и те како битни за доказивање да је ситем бх. правосуђа спреман да се ухвати у коштац са том појавом. То директно утиче и успорава провођење кључних приоритета број 11. и 12. из мишљења ЕУ за чланство БИХ које се тичу слободе медија, слободе изражавања...”

Новинари који извјештавају критички и објективно често су таргетирани од стране владајућег режима. Истовремено, правосуђе је под политичком контролом, па медији, грађани и представници цивилног друштва оправдано страхују од потенцијалних злоупотреба које могу настати враћањем клевете у кривични законик, истиче директор Балканске истраживачке мреже Денис Џидић.

“Оно што је охрабрујуће да ЕУ и Међународна заједница не одустаје од притиска на власти у Републици Српској јасно стављајући до знања да је ово корак уназад. Да ово није нешто што је у складу са ЕУ конвенцијом о људским правима и у том контексту је важно да медији и невладине организације системски дјелују и удружено како би се створио континуиран притисак и са локалног нивоа и са аспекта међунардоне зајендице.”

Све правне анализе су показале да измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске којима се криминализује клевета најмање почивају на праву и правди, констатовао је извршни директор Хелсиншког одбора за људска права  Бранко Тодоровић. 

“Чињеница да тај закон нема подоршку никога озбиљног, показује да је тај закон само један показатељ на који начин функционише скупштинска већина у Републици Српској, а на који начин нажалост функционишу и институције попут министартсва правосуђа.”

Европска Унија, Транспаренси БиХ и Балканска истраживачка мрежа уз помоћ цивилног друштва и медија настоји направити системски притисак да се оваква законска рјешења уклоне како не би дошло до ућуткивања критичких гласова на подручју Републике Српске и БиХ, истакнуто је у Бијељини. 

Кроз све ове јавне дебате закључено је да грађани Босне и Херцеговине морају имати право на правду. 

(БН) Фото: БН/Сцреенсхот