Жртве земљотреса у Турској остављене на цједилу

Пола године након смртоносног земљотреса југоистоком Турске и даље доминирају рушевине. Хиљаде људи живи у шаторима, још нема воде ни нових станова. ДW је обишао провинцију Хатај.

Свијет 06.08.2023 | 13:54

Лејла Шекер (65) живи сама у шатору, исто као и хиљаде суграђана у најјужнијој турској провинцији Хатај. Шатор стоји на ливади поред мјеста гдје јој је некада била кућа, а сада су рушевине.

Ова жена је у разорном земљотресу прије пола година изгубила мајку и сестру. „Али нису само оне страдале. Мој брат од ујака је избрисан са овог свијета са цијелом 15-чланом фамилијом”, прича Шекер.

Прошло је тачно шест мјесеци откако је потрес уништио југоисток Турске и сјевер Сирије. Само у Турској је погинуло око шездесет хиљада људи, двоструко више је повријеђено.

У Хатају је пао и бивши парламент, као и древна џамија. „Ово више није Хатај него град духова”, каже Шекер кроз сузе.

Опасност од заразе

Кућа није обновљена, намирнице добијају као помоћ, јер у близини нема супермаркета. Ни водовод не ради. „Шест мјесеци без капи воде. Неки имају бунаре, али ми немамо ништа. Ничега овдје нема, осим бактерија и мува”, прича ова жена.

Градска љекарска комора у Антакији, главном граду провинције, саопштила је да тренутно само десет одсто људи има текућу воду. Љекари упозоравају да мањак хигијене води тешким обољењима, могуће и заразама.

Урбанистичка комора Хатаја наводи да је 600.000 људи остало без крова над главом у земљотресу – то је више од трећине становника. Многи су напустили провинцију, други су у шаторима.

Држава планира више од три хиљаде нових зграда са 255.000 станова. Наводно ће прве бити готове до децембра.

Ко има пара за кредит?

Рустем Чоклу (48), грађевински радник, коначно опет има посла, али није задовољан плановима државе. И сам је изгубио кућу и сада ће морати да преузме 40 одсто трошкова за нови стан, у виду кредита на двадесет година.

„Изгураћемо некако. Али, држава није требало да тражи ништа од нас. Од државе бих очекивао да преузме све трошкове”, прича он.

Лејла Шекер пак и не размишља о новом стану. Каже, нити има довољно новца, нити довољно живота да отплаћује кредит.

На те вијести Серкан Коч из Урбанистичке коморе врти главом. Каже, држава запоставља обнову инфраструктуре, приступ води, струји, интернету. Због спорости државе, каже, људи сами илегално зидају куће.

„Такве куће се тренутно граде као луде. Град је живи организам. Ако држава не може да задовољи основну потребу људи за кровом над главом, онда људи морају сами да се снађу”, прича Коч.

Након потреса је у овом региону било много приче о несолидној градњи, и грађевинским инспекцијама које су жмириле на то. Сада, када свако гради како стигне, тешко је очекивати да објекти издрже евентуални нови потрес.

Политички занемарени?

У овом удаљеном региону Турске многи мисле да су остављени на цједилу из политичких разлога. Хатај важи за космополитску провинцију са великом алевитском мањином.

И данас је нејасно шта ће бити са 15.000 зграда и кућа код којих је утврђена штета „средњег степена”. Смију ли ти објекти да се користе или ће бити порушени? Тек крајем године ће, према плановима, све руине бити уклоњене.

Лејла Шекер планира да остане у шатору надомак своје бивше куће. Каже, 32 године је радила у иностранству да би уштедјела за дом. Сада нема ништа, али не жели да опет почиње живот негдје другдје.

(Дојче веле) Фото: Реутерс