Криминализација клевете доводи до колизије прописа

Већина правника сматра да ће у пракси судови имати проблем како да оцијене доказе који се презентују у поступцима или парницама, као што, на примјер, за "Независне" појашњава Јована Кисин Загајац, бањалучка адвокатица и активисткиња.

Република Српска 05.08.2023 | 15:00

 У Босни и Херцеговини ће након ступања на снагу одредаба о криминализацији клевете у Кривичном законику Републике Српске постојати неколико закона који третирају исто или слично дјело.

Већина правника сматра да ће у пракси судови имати проблем како да оцијене доказе који се презентују у поступцима или парницама, као што, на примјер, за "Независне" појашњава Јована Кисин Загајац, бањалучка адвокатица и активисткиња.

Она истиче да су правници и активисти од почетка упозоравали не само на посљедице поновне инкриминације клевете, него и на одступање од Устава Републике Српске, правних стандарда Европског суда за људска права и препорука Савјета Европе и ЕУ.

Према њеном мишљењу, све то представља непропорционално мијешање државе у основна људска права. Истиче да су упозоравали и на неадекватно нормирање, недовољно дефинисање радње и посљедице које кривично дјело остварује.

"Све то јасно указује не само на колизију правних прописа, што је у принципу и забрањено, јер штети правном поретку у цјелини, већ и на чињеницу да је законодавац до те мјере лоше прописао одредбе измјена Кривичног законика да је кривичну одговорност проширио у односу на грађанску, што је противно основним постулатима правног система", каже она.

Додаје да додатну колизију ствара и ситуација да је клевета у једном ентитету кривично дјело, а у другом не, што због начина на који је БиХ устројена отвара могућност и прогона грађана ФБиХ иако, како каже, тамо клевета није кривично дјело.

"Да апсурд буде већи, постојећи закон о заштити од клевете прописује већи степен кривице оног ко износи или проноси клеветнички садржај и јачу посљедицу од прописаног кривичног дјела у новонасталим измјенама Кривичног законика. Наиме, Закон о заштити од клевете јасно дефинише посљедицу као 'проузроковање штете физичком или правном лицу' док Кривични законик прописује могућност да се нашкоди нечијем угледу и части, дакле, штетна посљедица не мора нужно наступити, можете бити кривично одговорни чак и ако не нанесете штету угледу и части оштећеног, јер је довољно да суд процијени да је та штета 'могла' наступити. Оваква номотехничка рјешења су увијек лоша, не само због колизије са другом правном нормом већ због отварања могућности за превелику произвољност у пракси", наглашава она.

Она истиче да, поред колизије у погледу наступања штетне посљедице, Закон о заштити од клевете изричито штити изношење и проношење истинитих тврдњи, штити теме од јавног интереса, ставља већи терет на јавне личности док усвојени Приједлог кривичног законика кажњава и писање истинитих навода уколико суд процијени да је садржај "штогод" из личног или породичног живота без обзира што се "штогод" из личног или породичног живота директно везује за јавни наступ, јавну функцију као што су сукоби интереса, погодовање на тендерима и сл.

"Закон о заштити од клевете прописује обавезу јасне идентификације лица које се клевеће трећем лицу, док измијењени Кривични законик не утврђује ни ову околност као обавезну, што ће у пракси значити да и садржаји за које се не може тачно утврдити на кога се односе и коме штете могу подлећи кривичном прогону. Такође Закон о заштити од клевете експлицитно набраја ситуације у којима постоје изузеци од одговорности од клевете и они су много јасније дефинисани у односу на измијењени Кривични законик", наглашава она.

Са друге пак стране, Владимир Драгичевић, бањалучки адвокат, сматра да се колизија може и избјећи, јер, како он сматра, кривично дјело клевета се односи на кривичну одговорност за клевету, а Закон о заштити од клевете на грађанску одговорност.

"Што се тиче међусобне колизије кривичног дјела клевета и Закона о заштити од клевете - основни облик клевете из Закона о заштити од клевете је шири од основног облика кривичног дјела клевета - тако да оно што је грађанска клевета, не мора бити уједно и кривично дјело клевете, па је могуће бити обавезан на исплату штете само у парничном поступку, и када није учињено кривично дјело клевета. Са друге стране, ако је учињено кривично дјело клевета, аутоматски је учињен и грађански деликт клевете. У тим ситуацијама је могуће гонити учиниоца и у кривичном поступку и у грађанском поступку", каже он.

Према његовом мишљењу, уређење БиХ омогућава да у једној земљи постоје различите законске одредбе, а да се примјена конкретног прописа разрјешава кроз просторно важење закона, односно мјесну надлежност суда у грађанским стварима.

(Независне) Фото: Архива