ИТ сектор више не нуди најтраженија занимања у БиХ

Док трају политичка препуцавања у Босни и Херцеговини, млади у све већем броју пакују кофере и одлазе из ове земље.

Босна и Херцеговина 05.08.2023 | 10:48

У Босни и Херцеговини тренутно најтраженија занимања нису у ИТ сектору него у сектору грађевине и услужних дјелатности, поручио је Доминик Рашкај, маркетинг и ПР менаџер портала Бољипосао.цом, јавља Анадолу.

Највећи број босанскохерцеговачких грађана тренутно одлази у Словенију, Њемачку, Аустрију па онда у Хрватску у којој такође недостаје радника, али ситуација с добијањем дозвола је компликованија него у другим европским земаљама.

- Оно што је интересантно јесте да ове године Хрватска није најтраженија и најинтересантнија бх. грађанима. Таква ситуација је из више разлога. Велику улогу игра ситуација с инфлацијом. Морам напоменути да је Хрватска најгора у Европској унији по стопи инфлације, дакле, примања су остала иста, а стандард живота је поскупио. Биљежимо и благи пад када је ријеч о туристичкој сезони у Хрватској, што утиче и на одлазак наших радника у ту земљу. У Хрватској постоји и проблем када је ријеч о издавању радних дозвола, чека се и до девет, десет мјесеци - појаснио је Рашкај.

Словенија ефикаснија од Хрватске

Мишљења је да је то искористила Словенија која своје дозволе рјешава у најкраћем могућем року, најкасније за мјесец дана, а генерално траје око 15, 20 дана.

- Највећи број бх. грађана тренутно одлази у Словенију, Њемачку, Аустрију, па онда у Хрватску. Када је ријеч о најтраженијим занимањима, у Хрватској тренутно недостаје 20.000 грађевинских радника који би радили на обнови од земљотреса. То је заиста велик број. Имамо и раднике који не желе да раде и примају социјалну помоћ у Аустрији и Њемачкој. Међутим, најновија информација која долази из Аустрије јесте да они крећу у детаљну провјеру тих људи који примају социјалну помоћ, који су способни за рад, а који не желе да прихвате посао који им се нуди у Аустрији - нагласио је Рашкај.

Прошле године су у Босни и Херцеговини најтраженији радници били у ИТ сектору.

- Међутим, дошло је до пада потражње у ИТ сектору па скоро и немамо огласа ове сезоне за ИТ. Оно чега смо се највише бојали јесте да ће се вал отказа из Америке прелити на Европу и Босну и Херцеговину. Тренутно су у Босни и Херцеговини најтраженија занимања у грађевинском сектору, од тесара, армирача, заваривача, затим сектор транспорта, возача камиона много недостаје, услужних дјелатности - трговине, али исто тако због туристичке сезоне у Херцеговини недостају радници и у сектору хотелијерства, затим у угоститељским објектима. Ту бих додао и занатске мање радње гдје недостаје постолара, механичара... - истакао је Рашкај.

Само плата није довољна

Указао је и на велики проблем у грађевинском сектору у којем плате и нису ниске.

- Значи да више није ствар само у платама, него је проблем и у комуникацији. Сматрамо да свака озбиљна фирма у Босни и Херцеговини треба имати квалитетног ПР-а који ће бити прва линија у комуникацији с грађанима и да детаљно објасни шта то послодавац још нуди осим плате - изјавио је Рашкај за Анадолу.

Иако велики број бх. грађана одлази у Њемачку, сматра да забрињава чињеница Завода за запошљавање Њемачке који су указали на пад потражње за пројектантима.

- Ако се више не буду тражили пројектанти, сматрам да ће и Њемачка кренути у неком правцу рецесије и кризе - рекао је Рашкај.

Осим грађевинског сектора, највећи проблем је у области туризма.

- Угоститељски објекти у цијелој Европи муку муче с радном снагом, од конобара до хотелијера, собарица, читачица - поручио је Рашкај.

Лош образовни систем

Подијелио је и податак да је од почетка ове године из Хрватске у неке друге земље отишло до 20 посто радне снаге.

- Томе је придонио шенген, јер је отворио врата грађанима који живе уз границу са Словенијом, да оду радити тамо јер су веће плате. У Босни и Херцеговини, у односу на прошлу годину, пораст број оних који одлазе је десет посто. Најчешћи узрок који наводе грађани, али и послодавци који нас контактирају, јесте политичка ситуација у Босни и Херцеговини, а на другом мјесту су примања - појаснио је Рашкај.

Сматра да би се ријешили проблеми с дефицитарним занимањима потребно је позабавити се образовним системом, увезати образовне установе на свим нивоима и правити анализе тржишта рада.

- Ученици и студенти не уписују занимања која су тражена. Можемо видјети да је у Хрватској тренутно на уписима на факултете упражњено 20.000 мјеста, дакле, нема студената који би уписали тражена занимања. И даље се, у Хрватској, Босни и Херцеговини и регији уписују факултети који лијепо звуче - правни, економски... И даље се не ради на томе да се ограничи број уписа за она занимања којих је тренутно превише на тржишту, а да се фокус, с неким стимулансима, пребаци на она дефицитарна занимања - истакао је Рашкај.

Док трају политичка препуцавања у Босни и Херцеговини, млади у све већем броју пакују кофере и одлазе из ове земље.

Зауставити вал одлазака

Свакодневно свједочимо одласцима младе квалификоване радне снаге, што доводи до тога да у Босни и Херцеговини остаје све мање људи, а тиме долази и до проблема на тржишту рада.

Свакодневно свједочимо одласцима младе квалификоване радне снаге, што доводи до тога да у Босни и Херцеговини остаје све мање људи, а тиме долази и до проблема на тржишту рада.

Према попису становништва из 2013. године, у Босни и Херцеговини живи нешто више од пола милиона младих, у доби од 19 до 29 година. Нема прецизних података колико их је напустило земљу у протеклим годинама, међутим, истраживања показују да о привременом или трајном одласку размишља свака друга млада особа.

Рашкај сматра да је једно од рјешења да се заустави вал одлазака младих људи смиривање политичке ситуације. Мишљења је да Босна и Херцеговина има потенцијале да привуче стране инвестиције чиме ће се обезбиједити у додатна радна мјеста.

(Анадолија) Фото: Илустрација/Агенције