Крађа гласова као начин изборне побједе у БиХ

У Босни и Херцеговини 140.000 страначких људи искључиво и у потпуности проводи и контролише изборе.

Босна и Херцеговина 04.08.2023 | 20:24

То је атмосфера у којој је тешко дати свој глас од страха од посљедица. То је девастирајуће и таква корупција нас кошта много више него било који други проблем.

Ове ријечи Дарија Јовановића, пројект менаџера Коалиције за слободне и поштене изборе „Под лупом“, на једном мјесту сажимају све тврдње да је изборни процес у БиХ суштински под контролом политичких партија.

Иронија у Добоју

Формално, он је слободан, јер готово ниједан члан изборне администрације, од бирачког одбора до врха – ЦИК БиХ, званично нема партијску чланску карту. Али их странке предлажу за своје представнике током провођења избора, да се брину за њихове интересе.

Оптужнице против неколико стотина чланова бирачких одбора у Добоју, због изборних превара 2020. и 2022. године, говоре да су то ови људи радили на начин да су, у корист „својих“ партија или појединаца, оштетили неке друге политичке субјекте.

Управо Добој је једна од локалних заједница у којој је Делегација ЕУ у БиХ организовала јавну дискусији Право на правду у Добоју – процесуирање изборних превара, враћање повјерења грађана у правосуђе. Иронично, шеф делегације ЕУ у БиХ, Јохан Сатлер, састао се са онима за које се сумња да су побиједили на изборној превари и поручио им да више не жели да види изборну крађу!

– У октобру 2024. не желимо да видимо Добој поново у медијима, поново на насловницама због изборних превара. Ја сам, наравно, искористио овај повод посјете Добоју да се састанем и с локалним званичницима, разговарао сам и с градоначелником и њему сам врло отворено рекао ово што говорим данас и овдје пред медијима – поручио је Сатлер.

Ко све спада у 140.000 страначких људи који проводе и контролишу изборе и може ли да им се супротстави савремена технологија у изборном процесу?

– То је све изборна администрација. Посебно гдје свака странка има утицај то је да предлаже своје чланове бирачких одбора. Они преко њих контролишу изборни процес. Давно сам предлагао да се, осим санкционисања несавјесних чланова бирачких одбора, треба истражити да ли раде под утицајем својих политичких странака у смислу кршења закона. У том случају треба казнити и те политичке субјекте.

Овако казните чланове бирачких одбора и ником ништа, нарочито раније док су биле мизерне казне по 200 КМ. Дешавало се да су странке плаћале казне за њих, што индиректно указује да је та странка имала обавезу према њима, јер су наложили да морају тој партији да донесу што више гласова. Сада су повећане санкције члановима бирачких одбора, али и даље сматрам да треба предвидјети и одговорност политичког субјекта – каже за Српскаинфо Вехид Шехић из Коалиције НВО „Под лупом“.

Потребна јавна расправа

Будући да је контаминиран читав изборни процес, додаје Шехић, треба увести нове технологије да би се смањио утицај људског фактора. То је увођење скенера листића и биометријске идентификације бирача приликом гласања.

– Мислим да би то у много чему омогућило да стварно изборни резултати буду слободна изражена бирачка воља грађана. Ако се настави овако онда је илузорно одржавати изборе, ако о резултатима не утичу једино они који могу утицати, а то су грађани бирачи. Видјећемо шта ће бити, можда је шанса да се на сљедећим локалним изборима кроз пилот пројекат уведу ови скенери. У неким државама то изузетно добро функционише. То не само да би спријечило велики број кршења изборног закона, него бисмо имали релативно брзо прелиминарне резултате избора. Не свиђа ми се што су три политичка субјекта направила неку своју радну групу која треба да понуди измјене Изборног закона, умјесто да то буде широка јавна расправа. Све досадашње измјене биле су у корист политичких субјеката, а не бирача – наводи Шехић.

“Сви спремни на крађу”

Међутим, бивши члан и предсједник ЦИК БиХ, Бранко Петрић, тврди да је прича о спасоносним скенерима „лупетање“. Према његовим ријечима, једини проблем у изборном процесу јесте то што су баш сви политички актери спремни на малверзације.

– Они причају о нечему што су чули, а немају појма. Када их упитате шта конкретно значе ти скенери, како функционишу и шта ће се постићи, немају појма. Имају неку своју перцепцију да је то као када се у банкама броје паре. Да, има у свијету тих уређаја, али ради се о бројачима гласачких листића. Има их у великим изборним јединицама, у Русији, Малезији, Индонезији, Норвешкој.

Процес је такав да се броје гласови на тај начин, нема скенирања, то су бројачи. Уколико се све слаже, у реду је. Ако се нешто не слаже, онда се све броји ручно. Тако је у Америци. Значи, имамо само један претходни прелиминарни резултат, ништа друго. То што они мисле да скенирањем остају трајно записани гласачки листићи, то нема нигдје – тврди Петрић за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, то је „веома скупа скаламерија, коју је технички немогуће провести“.

– То је политички маркетинг, а за некога и бизнис. Цијелу ту причу смо гледали у Ирској. Плаћено је можда стотинак милиона евра. Покушали су да ставе у функцију и бачено је. То је оно што су неки из СДП БиХ покушали да добију и код нас увале. Тај систем скенера о коме причају је био уведен у Холандију и у Њемачку, али је забрањен одлуком Уставног суда. Ради се о добро плаћеној демагогији. Нешто друго је ту у питању, нешто друго је проблематично, а то је спремност свих на крађу. Само што ови мање успјешни у томе оптужују оне који су више успјешни. То је суштина цијеле приче – закључује Петрић.

И он потврђује да у провођењу избора у цијелој БиХ учествује администрација са више од 100.000 људи, почев од чланова бирачких одбора, замјенских чланова, плус страначки посматрачи, чланови градских и општинских изборних комисија, те чланови и администрација ЦИК БиХ.

(Српскаинфо) Фото: Срна