Милатовић почиње консултације о новом мандатару

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић почеће данас консултације са политичким партијама о мандатару за формирање нове црногорске Владе.

Милатовић ће у резиденцији предсједника на Цетињу у девет часова разговарати са представницима Покрета Европа сад, у 12 са Демократском партијом социјалиста (ДПС) и у 15 часова са Новом српском демократијом (Нова).

Милатовић је раније рекао да, иако има рок од 30 дана, очекује да ће консултације завршити и прије, односно у оквиру наредних 15 дана.

“Потреба је да што прије добијемо стабилну и европску владу. Ја ћу урадити свој дио посла, а мислим да би требало на свим странама политичког спектра да буде довољно одговорности и озбиљности”, навео је Милатовић.

Мандатар саопштава у Скупштини свој програм и предлаже састав владе.

О програму мандатара и предлогу за састав владе парламент одлучује истовремено.

У новом сазиву Скупштине листа Покрета Европа сад (ПЕС), коју је предводио Милојко Спајић, има највише посланика - 24, а коалиција Заједно, окупљена око Демократске партије социјалиста, на чијем челу је био Данијел Живковић, 21 посланика.

Према резултатима избора, који су одржани 11. јуна, коалицији За будућност Црне Горе припало је 13 посланичких мјеста, коалицији Демократа и Грађанског покрета УРА 11, а Бошњачкој странци шест.

По два представника у парламенту имају коалиција Социјалистичке народне партије и Демоса и Албански форум, а по једног Хрватска грађанска иницијатива и Албанска алијанса.

Упоредо се воде и преговори о формирању Владе, а из Центра за грађанско образовање (ЦГО) упозоравају да промјене организационе структуре Владе, односно прекројавања тог система од 12 до могућих 24 министарства у само неколико година, могу довести до озбиљних проблема који негативне посљедице имају у сервисима јавне управе.

Асистент на програмима у ЦГО-у, Никола Обрадовић, указао је да учестала прекрајања, кроз спајања и раздвајања ресора, значајно отежавају рад јавне управе у интерној организацији.

“Што доводи и до екстерних проблема у адресирању потреба грађана, али и оних који отежавају рад привредних субјеката, укључујући и невладине организације које демократизацији покушавају допринијети кроз мониторинг јавне управе”.

Он је подсјетио да свака организациона промјена у том систему повлачи низ административних процедура, укључујући и развој нових интерних докумената и систематизација.

То је, како је навео, врло захтјевно у погледу стручних капацитета и времена уколико се води рачуна о усклађености са другим елементима и функционалношћу система.

Истакао је да ЦГО сматра да промјене у организационој структури Владе морају бити засноване на анализама тог система и потребама његове рационализације, деполитизације и професионализације.

“Анализу тих потреба, али и интегрисане механизме спречавања злоупотреба у процесима преговора о свакој нови влади или техничком мандату, морао би рефлектовати и Закон о влади”.

(Вијести.ме)  Фото:Б.П./Вијести.ме