Нема помака: БиХ залутала на путу ка Европској унији

Стицање кандидатског статуса за приступање Европској унији није дјеловало стимулативно на институције Босне и Херцеговине да запну и што прије испуне 14 приоритета на које су се обавезале, показале су анализе.

Умјесто тога, представници власти БиХ учинили су низ корака уназад усвајајући ретроградне законе, гушећи медијске и грађанске слободе, те свјесно изазивајући политичке кризе.

Према анализи Транспаренцy Интернатионал-а БиХ, испунили смо само један приоритет и то онај који се односи на формирање Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање.

Међутим, тај одбор се ни не састаје.

“Пет приоритета реализовано је само парцијално, уз генерално погоршање по многим питањима демократије, људских права и функционисања институција. Од усвајања Мишљења Европске комисије 2019. године, БиХ је назадовала у многим сегментима“, наводи ТИ БиХ.

Напомињу да не само што је БиХ назадовала у појединим сегментима релевантним за испуњавање приоритета, него су институције на свим нивоима покренуле процесе ускраћивања основних људских права чије посљедице ће трпјети сви грађани.

“Ово је најјасније илустровано измјенама Кривичног законика РС које су у атмосфери линча, вербалних и физичких напада против новинара, те кроз проблематичне процедуре, клевету поново препознале као кривично дјело. Сличне негативне тенденције видљиве су и у остатку земље, у виду Нацрта закона о прекршајима против јавног реда и мира Кантона Сарајево. Ако се закон усвоји под изговором борбе против лажних вијести, могао отворити простор за ограничење слободе говора и цензуру, разоткривши намјеру власти широм Босне и Херцеговине да сузбију критику и ућуткају грађане, медије, опозицију и невладине организације које указују на корупцију“, напомињу у ТИ БиХ.

Један приоритет само формално испуњен

Иако је у области демократичности и функционисања власти остварен приоритет и формиран Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, у осталим сегментима ова област је значајно уназађена захваљујући политичким опструкцијама.

“Ту се прије свега мисли на проблем неспровођења одлука Уставног суда, довођење у питање његових надлежности, пријетње потпуном обуставом дијалога са ЕУ и примјене ССП и блокирањем рада институција захваљујући политичким одлукама које долазе махом из Републике Српске“, кажу у ТИ и додају да је у области владавине права и борбе против корупције генерално примјетно назадовање а кључни закони не само да нису још усвојени већ се покушавају усвојити рјешења која су лошија од постојећих.

Напомињу да још увијек није усвојен Закон о БиХ, а да представници власти раде само на заштити појединачних интереса што најбезочније показује и експресна процедура усвајања измјена Закона о спречавању сукоба интереса РС, које легализује одређене облике сукоба интереса. У том смислу наводе и повлачење Нацрта закона о спречавању сукоба интереса у институцијама БиХ и Нацрт закона о судовима БиХ од стране Савјета министара, док је донесена одлука о одобравању средстава за зграду УИО у Бањалуци.

У Министарству за европске интеграције и међународну сарадњу РС кажу да су реализовне одређене активности у оквиру испуњавања 14 кључних приоритета, попут измјена Изборног закона БиХ, те да је започета израда Програма интегрисања БиХ у ЕУ, а усвојен је Пословник о раду Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање.

“Међутим, најтежа питања, као што су “супституцијска клаузула”, јединствени Закон о сукобу интереса, спровођење пресуде Европског суда у предмету Сејдић-Финци, уклањање “националног вета” и слично, неопходно је усаглашавати на највишем политичком нивоу“, кажу у овом министарству.

Напомињу да је у јулу ове године одржана сједница Колегијума за европске интеграције на којој су донесени закључци везани за наставак реализације активности на испуњавању кључних приоритета.

“Сматрамо да је рјешавање питања страних судија у Уставном суду БиХ најважнији приоритет који је пред нас поставила Европска комисија, те да ће тек рјешавањем тог приоритета бити остварени услови за даљи напредак ка пуноправном чланству у ЕУ“, рекли су.

Министарство се држи Додикове реторике о клевети

Након увида у одредбе Приједлога закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске као и законодавства Европске уније, кажу у овом министарству, утврдили су да не постоје обавезујући извори права Европске Уније који се односе на предметну материју, што значи да је њено рјешавање препуштено државама чланицама.

“У многим државама чланицама Европске уније клевета и увреда су на сличан или строжи начин регулисане кривичним законодавством. Неки од примјера су Њемачка и Аустрија, али и новије државе чланице Словенија, Бугарска и Хрватска. У Њемачкој, Аустрији и Словенији су у овој области, осим новчаних казни, прописане и казне затвора, а у Бугарској и Хрватској новчане казне. Повељом основних права ЕУ зајамчена је слобода изражавања. Међутим, та слобода није апсолутна и може бити ограничена. Унија подржава слободу изражавања али и одговорност за јавно изговорену ријеч“, кажу у министарству.

Напомињу и да је најрелевантнија за давање оцјене о напретку, стагнирању или назадовању у процесу европских интеграција је Европска комисија, а да је Српска дала свој допринос. Кажу и да имају конструктиван приступ и у вези са осталим приоритетима.

“На примјер, када је у питању случај “Сејдић-Финци”, односно имплементација предметне пресуде Европског суда за људска права, Република Српска је имала конструктиван став, али је до неиспуњења дошло због немогућности договора унутар Федерације БиХ. Исто тако, Република Српска у потпуности подржава реализацију Приоритета четири о реформисању Уставног суда, укључујући и рјешавање питања међународних судија и осигуравање спровођење његових одлука, али досадашњи приједлози из Републике Српске да се усвоји Закон о уставном суду БиХ који би регулисао ово питање нису добили подршку на нивоу БиХ“, кажу у овом министарству.

(Цапитал) Фото: еуропа.ба