ТИ поднио пријаву против тужиоца Кајганића

Транспаренцy Интернатионал у БиХ поднио је пријаву Уреду дисциплинског тужиоца против Миланка Каганића, главног тужиоца Тужилаштва Босне и Херцеговине, који је током прошле године велику већину предмета додијелио мимо система аутоматског управљања ТЦМС-а због чега је смијењена његова претходница на овој функцији Гордана Тадић, саопшено је данас из ТИ БиХ.

Тужилаштво БиХ је, након жалбеног поступка, доставило Транспаренцy Интернатионалу податке о броју предмета у којима је главни тужилац вршио пресигнације, односно додјељивао предмете мимо система аутоматског управљања, а подаци показују да је у 2022. број пресиганција већи од укупног броја предмета које је ово тужилаштво имало у раду.

То практично значи да је ТЦМС ријетко кориштен и да се предмети готово и не додјељују аутоматски. Конкретно, Тужилаштво БиХ је у 2021. години, у којој је због заобилажења ТЦМС-а смијењена Гордана Тадић, имало 1.499  предмета и укупно 1434 пресигнације, уз напомену да је у једном предмету на којем ради више тужилаца могуће више пресиганција.

Током 2022. године Тужилаштво БиХ имало је у раду 1473 предмета и укупно 2276 пресигнације, односно предмета у којима је главни тужилац мимо система аутоматског управљања изабрао тужиоца који ће се бавити конкретним случајем.

ТИ БиХ подсјећа да је Правилником о систему за аутоматског  предметима у тужилаштвима (ТЦМС), у члану 8. предвиђено да се расподјела предмета тужиоцима врши аутоматски јер се на овај начин смањују коруптивни ризици. Такође, закључком Високог судског и тужилачког вијећа БиХ из 2014. године сви главни тужиоци су добили задужење да у својим институцијама обезбиједе додјељивање предмета путем ТЦМС-а.

Главни тужилац има право да врши пресигнацију предмета другом тужиоцу ако за то постоје разлози али, ако се узме у обзир да је ово изузетак а не правило, чињеница да је број пресигнација већи од укупног броја предмета у раду може указивати на озбиљне пропусте уз раду главног тужиоца.

Такође, постоји основ сумње да је главни тужилац БиХ поступио супротно одредбама Правилника и Закључку ВСТВ-а те починио  дисциплинске прекршаје  „немар или непажња у вршењу службених дужности“ и „пропуштање, из неоправданих разлога, да се поступи у складу с одлукама, наредбама или захтјевима Вијећа“ из Закона о ВСТВ-у.

Ово поступање супротно је и одредбама Етичког кодекса за тужиоце а такође треба подсјетити и на Заједничко мишљење Венецијанске комисије и Вијећа Европе – Дирекције за људска права (ДХР) Генералне дирекције за људска права и владавину закона у којем је истицано да додјела предмета унутар судова и тужилаштава треба слиједити објективне, унапријед утврђене критерије, како би се заштитило право на независно и непристрасно судијско и тужилачко поступање.

Транспаренцy Интернатионал БиХ подсјећа да је Дисциплинска комисија ВСТВ БИХ већ водила и правоснажно окончала дисциплинске поступке против бивше главне тужитељице Гордана Тадић као и против још неких главних тужилаца у БиХ за исте прекршаје у којима су изречене дисциплинске мјере.

Важно је напоменути да је Тужилаштво БиХ у више наврата одбијало доставити ТИ БИХ-у податке о броју пресигнацја па су тако токо 2018. и 2019. године тврдили да не воде прецизну статистику па су информације достављене тек након доношења пресуда у корист ТИ БиХ од стране Суда Босне и Херцеговине.

Ове године податке о пресигнацијама су доставили тек након изјављене  јер је Тужилаштво Бих првобитно тврдило да захтјев није прецизно формулисан, каже се у саопштењу.

(БН) Фото: Агенције