Дониране мапе Република Српска сада продаје БиХ

Ова државна институција је затражила од Републике Српске прије двије године да им доставе ове податке, али су им из ентитета за то тражили новац. Нису навели цијену, пише Радио Слободна Европа.

Три године раније, ЦИК БиХ је такође тражио исте податке од Републике Српске, а тада им је одговорено да та услуга кошта око 100.000 марака.

Босна и Херцеговина нема државни катастар, јер је ова област у надлежности ентитета.

Република Српска је 2009. године усвојила закон према којем државне институције не могу бесплатно добити податке о границама општина, села, парцела, зграда и слично.

Федерација БиХ, је тражене податке уступио Централној изборној комисији, што је урадио и Брчко дистрикт, трећа административна јединца у БиХ. У Федерацији БиХ и Брчком закони не прописују наплату. Податке је одмах уступила и Агенција за статистику БиХ.

Иначе, шведска влада је финансирала цијели пројекат израде карти, дигиталних авионских (ортофото) снимака и то за оба ентитета и Брчко дистрикт.

“Геодетска управа РС то што је добила бесплатно сад продаје”, казао је за Радио Слободна Европа Суад Арнаутовић, предсједник ЦИК-а БиХ.

На wеб страници Геодетске управе РС се налази цјеновник услуга према којем је цијена трогодишњег приступа тим подацима (преглед), по важећем цјенику износи до 14.000 марака годишње само за једног корисника.

Цијена ”доwнлоада” свих података може прећи 100.000 марака, будући да се сваки катастарски податак посебно плаћа.

Овај систем би омогућио ЦИК-у и било коме ко користи интернет да на wеб страници изборне комисије пронађе све информације о изборима, тачне локације бирачког мјеста, број бирача, резултате гласања, број бирача који су гласали и сл.

Осим слика бирачког мјеста из зрака, то укључује списак лица чије је то бирачко мјесто, да ли је умрла особа придружена том бирачком мјесту, да ли особе с инвалидитетом могу доћи до тог бирачког мјеста и слично.

Успостављање таквог система је и једна од директива Европске уније коју мора испунити свака земља чланица.

”Будући да се ради о софтверу који је у надлежности државне институције и у интересу свих грађана БиХ, у ЦИК-у сматрамо да је геодетска управа РС дужна доставити тражене податке без одлагања и без наметања обавеза ЦИК-у да плаћа накнаду”, казао је Арнаутовић на питање РСЕ зашто ова институција не плати РС новац који тражи и заврши пројект.

ЦИК БиХ је пројект јединственог изборног информацијског система планирао прије 15-ак година и службено покренуо 2010. године.

Вриједан је 3,25 милиона марака, а већину новца су обезбиједили стани донатори.

У децембру 2017. године је купљен софтвер вриједан 339.000 марака као завршни дио пројекта.

(РСЕ)   Фото:РСЕ