Трифуновић: Неће доћи шумар и склонити Додика

Постоје појединачни интереси ЕУ земаља, САД, Русије и Турске, Србије и Хрватске у БиХ, али не постоји тијело које заједнички доноси одлуке. Неке од тих ЕУ земаља скривено и нескривено подржавају и оваквог Додика.

Република Српска 11.07.2023 | 10:24

Пише: Александар Трифуновић

Сјећате ли се оног не тако давног августа, и Инцкове одлуке у задњим секундама његовог бесмисленог, али по џеп плодоносног мандата?

Додик му је поручио да не признаје његове одлуке, ни његовог насљедника ... деја ву.

Подсјећам, тих дана августа је почела еуфорија у којој су се медији и аналитичари утркивали у томе ко ће боље представити моментални страни интервенционизам, који само што није.

Долази шумар, кажу, и ставиће међеде на своје мјесто, само гледајте, дречало је са насловних страница. Грађани ове земље су то заслужили, закључивали су мудраци скупљајући лајкове и ударне термине у медијима. Са толико сигурности су изношене теорије, које су падале у воду чим су изговорене. Исто као и сада.

Ником се, наравно, ништа није десило. На то сам и тада упозоравао, што се сматрало непопуларним мишљењем.

Као и ово, Додика ни сада, као ни тада, нико неће смијенити! Иако то производи највећу кризу од Дејтона, чији се исход не може ни наслутити, страног интервенционизма неће бити. Додик је више политички рањен дјеловањем пар опозиционих политичара и независних медија и новинара, па и својим бесмисленим изјавама.

Тадашња одлука Инцка му је само подигла популарност и дала му нови маневарски простор за производњу хаоса. Након ње је добио изборе врло уско и сумњиво за себе, али странка му је остварила један од најбољих резултата, што је много важније, јер сад има потпуну контролу над РС, али и БиХ. Тако се и понаша, као неко ко нема контролу над својим поступцима и понашањем, али има контролу над државом, тако да га за овим првим боли уво.

Истина је да Међународна заједница нема план за Босну и Херцеговину, ма како медији правили живописне наслове. Иза Шмита не стоји нико, као ономад стране трупе, када је по нескривеној жељи Додика смијењен Поплашен, чему је он јавно ликовао, исмијавајући тадашњег предсједника Републике Српске. Тада је у БиХ било неколико хиљада страних војника као гаранција да ће одлуке ОХР и да се поштују. Данас БиХ не постоји на мапи геостратешких интереса, мир је, према стандардима данашње Украјине, овдје увелико заживио и стране трупе су негдје другдје.

Додик је само због тога поништио Шмита, одмах након његове одлуке да поништава задње одлуке НСРС, јер добро зна да пенкало и папир трпе све, али му не штете. Додуше, не доносе му ни корист, али он за то не мари, скоро двије деценије обнашања власти без икакве контроле, донијело му је довољно користи да не мари за исход изолације коју свакодневно производи. Јер њу ће преостали народ позлатити.

Међународна заједница у БиХ је вербална измишљотина, нешто што као јединствена званична форма не постоји. Постоје појединачни интереси ЕУ земаља, САД, Русије и Турске, Србије и Хрватске, али не постоји тијело које заједнички доноси одлуке, ако на то мислите. Неке од тих ЕУ земаља скривено и нескривено подржавају и оваквог Додика. Неке од тих земаља су у протеклих годину дана у Сарајеву видјеле и неколико протеста против ЕУ, САД и Велике Британије и ОХР, са порукама да ОХР треба да оде. Сјећате ли се тога?

Има Амбасада и земаља које желе да помогну да ствари у друштву профункционишу, али они не желе да они лично буду дио промјена, и то је сасвим у реду и сасвим нормално.

Јер та међународна заједница је мимо демократије довела Милорада Додика на власт, па ево шта смо добили. Питање промјена је зато превасходно питање за нас, за овдашње људе, за оне који су остали и живе овдје. И одговор на питање хоће ли бити боље или горе је до нас. Ни до ког другог.

Јер ако овдашњем народу понашање Милорада Додика не смета, иако том истом народу наноси огромну штету, онда ће и након Додика да аминује неког сличног, довољно грлатог да викањем сакрије безобзирну пљачки и стварну муку овдашњег живота. Заиста, зашто би се било ко из вана борио за ову земљу, када је већина људи који живе у БиХ дигла руке од своје земље?

Када готово цијели Универзитет, са свим професорима, потпише подршку политичару као што је Додик, а да се никад у толиком одзиву нису осврнули и упозорили на демографску катастрофу коју његова политика чини овом народу.

Ми смо препуштени сами себи, и ма као то звучало застрашујуће, то је истина и добро је да је што прије прихватимо, јер тако ћемо бити на корак ближе ка првом кораку ка рјешавању проблема. Знам да је тај корак тежак, да је можда и немогућ, али је једини пут, у супротном, остајемо ту гдје смо већ деценијама, гдје тапкамо у мјесту, крекећемо и не идемо нигдје.

Па док не избудалимо, ако већ нисмо.

(Бука) Фото: БН/Архива