Вишковић позива на српско јединство и саборност

Подсјетимо да је обиљежавање Невеисњске пушке уврштено у календар важнијих датума Републике Српске на инсистирање  посланика НСРС Ранка Савића, који више није међу живим.

- Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић на обиљежавању 148 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке позвао је на српско јединство и саборност.

"Саборност и заједништво нам је више него потребна у овом моменту. Ово су можда, а историја ће да каже, нимало лакша времена него што су била прије 148 година. Само што је друго паковање и други извршиоци, али исте су намјере остале. Зато позивам нашу браћу из Србије и Црне Горе и гдје год живјели да се ујединимо. Можемо да имамо о неким питањима различите ставове, али по питању очувања наше слободе и идентитета морамо да будемо заједно", поручио је Вишковић.

Он је нагласио да се само тако можемо осигурати да борба предака не буде узалудна.

"Морамо да чувамо наше јединство и нашу саборност. Нема слободе за српски народ, неће нам је нико други подарити, ако се сами за то не изборимо. Ако не зна шта је било у прошлости тешко да тај народ може да креира и своју будућност", указао је Вишковић.

Он је додао да је због тога важно да је у Невесињу данас и Србија и Црна Гора и да заједно обиљежавају овај датум.

"Пред нама је велики јубилеј, 150 година од Невесињске пушке. Овдје немамо представнике Владе Црне Горе, нажалост, али имамо начелнике општина, који су такође рекли да ће у име локалних заједница учествовати да поводом тих 150 година буде послата значајно већа порука и да се овдје окупи десетине хиљада људи", рекао је Вишковић.

Он је навео да многи млади људи данас не знају много о Невесињској пушци.

"Морамо створити амбијент и услове да се овдје одржавају историјски часови и да долазе млади људи не само из Српске, већ и из Србије и Црне Горе и да оно што су наши преци урадили прије 148 година ми пренесемо. То је наша обавеза и да млади људи не дозволе да се овај догађај заборави", поручио је Вишковић.

Вишковић је нагласио да су из Невесиња прије 148 година отишле поруке које су једну моћну империју тога времена бациле на кољена.

Он је навео да су Србија и Црна Гора добиле независност или државност, а да Срби из Херцеговине, устаници, нису остварили свој циљ.

"Имали су жељу да се уједине са Србијом и Црном Гором. Моћници тога времена нису им дозволили. Промијенио се окупатор. Умјесто Отоманске империје дошла је Аустроугарска, али морамо знати да је Невесињска пушка била почетак краја Отоманске империје и то послије 500 и више година владавине. Наши преци из Невесиња послали су Отоманску империју у прошлост", закључио је Вишковић.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска добила право да на 30 година окупира БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора.

Обиљежавање организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова, преноси Срна.

Подсјетимо да је иницијатор да се у календар обиљежавања важних датума у Републици Српској уврсти и Прва невесињска пушка био Ранко Савић, посланик ПДП из Невесиња, који је преминуо 2006. године.

На том мјесту је подингуто 2018. годдине спомен обиљежје у облику крста висине преко 11 метара. Покровитељ изградње тог спомен обиљежја је био тадашњи члан Предсједништва БиХ Младен Иванић.

Обиљежавању Прве невесињске пушке у Крековима код Невесиња данас је присуствовао и министар у Влади Србије Никола Селаковић.

(БН) Фото: Срна