Додику милиони заклањају поглед на гладне грађане

“Није гладан народ, лажу да је гладан народ. То није тачно, народ је лијепо обучен, изађите па погледајте”, поручио је Додик. 

Живот у Републици Српској је неком мајка, неком маћеха. Тако предсједник Милорад Додик са буџетом тешким 56 милиона марака не примјећује гладне суграђане, а редови испред јавних кухиња широм Српске одавно су постали симбол неједнакости и сиромаштва који прожимају друштво. 

Како живот у Републици Српској види предсједник Милорад Додик?

“Није гладан народ, лажу да је гладан народ. То није тачно, народ је лијепо обучен, изађите па погледајте”, поручио је Додик. 

Наша репортерска екипа га је послушала и изашла међу народ. Тамо смо затекли редове грађана који сваки дан стрпљиво чекају оброк испред јавне кухиње. Међу њима су мајке са дјецом, незапослени, самохрани родитељи, старији и изнемогли. Векна хљеба и тањир пасуља за њих су једина сламка спаса.

Биљана Митровић више од пет година корисник је Народне кухиње. Док стрпљиво чека у реду за оброк, прича да се петком дијели пасуљ. 

“Ова храна нам вриједи коју нам дају. Већ сам дуже корисница овдје и стварно сам задовољна.”, каже Биљана која је мајка дјетета са посебним потребама, па јој је живот додатно отежан. 

У потреби за храном су и Халид Имшировић и Ибро Демировић из Бијељине. За БН поручују:

“Сви ми који добијамо храну смо задовољни и презадвољни, такво је вријеме дошло скупоће, не бисмо без овога могли преживјети.” 

Егзистенцијалну борбу само у Семберији води чак 280 корисника Народне кухиње. Листа пријављених свакодневно се повећава. А тек ће бити повећана када се укине ПДВ на донирану храну јавним кухињама, па ће бити и више хране, за све већи број људи којима је потребна.   

До прије десетак дана то није било тако, сви који нешто поклањају, дужни су били да плате ПДВ прича за БН Александар Савић, секретар ГО Црвеног Крста из Бијељине и наставља: 

“Тако да су се људи одлучивали да то уништавају, бацају, самим тим ће број корисника, заправо број оброка да буде много већи. Ми за сада радимо 280, а потреба по списковима ЦЗСР је 320, и то оних који испуњавају услове. Гладних је много више, имате људе који не испуњавају услове, једноставно закон је такав, али они нису у могућности да имају оброк.”
 
Умјесто да власт на челу са предсједником Додиком гради социјално праведнији систем, грађанима се на празан стомак сервира прича да нису гладни. А јесу ли најбоље знају они које један оброк дневно из јавне кухиње сваки дан одржава у животу. Можда би то и владајући видјели, али не могу од затамњених прозора из луксузних лимузина. 

(БН) Фото: БН