Гдје је нестао посао са кинезима тежак милијарду КМ?

Претпрошла субота, нешто послије поднева, центар Гацка је празан. Из Термоелектране шикља прашина која је људе утјерала у куће, само понеки пролазник који на наше питање о изградњи Термоелектране Гацко 2, одговара протупитањем:” Је ли то скривена камера?” Одговарамо да радимо истраживачку причу коју су власти Републике Српске, најавили још прије 5 и по година, а ријеч је о изградњи нове термоелектране са кинеским партнерима. Сви наши саговорници нас упућују у продавницу кинеске робе и кажу да су то једини Кинези који су крочили у овај загађени град.

Република Српска 27.06.2023 | 17:00

За причу о кинеским инвеститорима су начули али никада нису повјеровали у њену вјеродостојност. Мушкарац са фотографије нам каже да се гласине око изградње ТЕ Гацко 2 појаве пред изборе и онда их само демантује пепео и прах који је по здравље људи све опаснији. Жена са фотографије каже да ће град остати сабластан, јер породице с дјецом одлазе.

Подсјећамо, у јули 2018.године тадашњи и актуелни предсједник Републике Српске Милорад Додик и тадашњи и актуелни министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић,  са представницима кинеске “Полифоно групе”  договорили су формирање заједничког предузећа за изградњу нове термоелектране у Гацку, а која би замијенила постојећу. Планирано је да власнички удио кинеских партнера буде 51%, а удио Републике Српске 49% и да Влада РС у наредних 15 дана донесе одлуку о формирању заједничког предузећа, те да се припреме сви услови везано за финансирање, пројектовање и изградњу термоелектране. Претходно је 12. децембра 2017. године у Бањој Луци одржано  свечано потписивање Општег уговора о пројекту изградње Термоелектране Гацко 2, потписаног са представницима Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион и Емергинг Маркетс Поwер Фунд.

Уговор је у име Владе Републике Српске потписао министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, у име Електропривреде Републике Српске директор предузећа Жељко Ковачевић, а испред Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион потпредсједник корпорације Тонг Зиганг и у име Емергинг Маркетс Поwер ФундМу Yусхи.

Потписивању уговора присуствовали су и тадашњи предсједник РС Милорад Додик и предсједница Владе РС Жељка Цвијановић.

Овим пројектом је планирано да се изгради нова термоелектрана на подручју општине Гацко, инсталисане снаге 350 мегавата и процијењене вриједности више од милијарду КМ. Ђокић је најавио да ће у наредном периоду бити усаглашен и потписан уговор о оснивању заједничког предузећа те да ће се интензивно кренути у активности на реализацији овог пројекта. Изградња термоелектране “Гацко 2” представљена је као један од најважнијих пројеката за развој енергетике на простору Републике Српске.

Тада је наведено је да се све активности одвијају планираном динамиком, те да у Гацку бораве представници кинеских инвеститора и инжињери, који сагледавају све аспекте у вези пројекта. Истакнуто је да чим се региструје заједничко предузеће, уз дозволе и одобрења, може се кренути са радовима.  Градња је требало да траје 50 мјесеци, а најављивано је да би нова ТЕ, могла бити завршена и 10 мјесеци прије. Једно од питања на којег није било одговора,  било је на који начин и ко ће враћати кредите који се дижу? Такође, постављало се питање коме се исплати плавити новог губиташа који електричну енергију, производи на угаљ?

Као што је познато, Кинези су једини који и даље финансирају производњу електичне енергије из угља. Све стране финансијске организације овај начин производње, одавно не подржавају.

За Инфорадар, грађани Гацка ово су доживјели као бајку. Реалност је пак таква да једини интерес овакве градње имају власти РС-а јер оваква предузећа су сигурна за упошљавање страначких кадрова  с једне стране и са друге, оваквом градњом финансијерима је загарантована зарада.  Управо, на предизборном страначком скупу Социјалистичке партије у Гацку, предсједник странке Петар Ђокић је рекао да ц́е у „Гацку један од првих пројеката бити реконструкција постојеће термоелектране, чиме ц́е бити продужен њен радни вијек до 2040. године,“ додавши да је у плану и изградња нове.

У исто вријеме стручњаци  и еколози су се успротивили оваквој градњи, прије свега због здравља људи и животиња и околине, а осим тога скоро све европске државе,  затвориле су термоелектране, а БиХ до краја 2018 треба да испуни услове као чланица Енергетске заједнице о смањењу емисија. Термоелектрана Гацко би према међународном споразуму Енергетске заједнице требала до краја 2018. године смањити емисије СО 2 за 80%, тачније са садашњих 15 000 тона на 2 500 тоне. А емисије честичних материја за чак 90%. Сумпор диоксида од  80%,  а честичних материја за 90 посто. Међународни стручњаци предлагали су рад на реконструкцији постојеће ТЕ, те да не би требало да се размишља о почетку изградње ТЕ Гацко 2.

Новинарка "Директа" и боркиња за људска права Миланка Бабић Ковачевић, за Инфорадар истиче:

“Из ове перспективе, сад када су године прошле, можемо да закључимо да су наши званичници и сви који су били укључени у пројекат Гацко 2 или неспособни да реализују пројекат или нас намерно доводе у заблуду. У стварности се није одмакло даље од потписивања уговора и неколико путовања наших представника у Кину које смо ми платили. У Гацку од тог пројекта од почетка није много очекивано познајући људе који су били носиоци. Са друге стране, с обзиром да је пројекат са Чешком електропривредом (ЧЕЗ) пропао, а био је неупоредиво озбиљнији, скепса је сасвим разумљива. Укратко, не знам како је то из Бањалуке изгледало, али знам да у Гацку нико није веровао у успешан исход тог подухвата.”

Прије приче о инвестицији и доласку Кинеза, ЧЕЗ је тужио ЕРС и РиТЕ Гацко тражећи милионску одштету за изгубљену добит и улагање у пројекат.  Према пресуди Арбитражног  трибунала,  Електропривреда РС  ЧЕЗ-у из Чешке,  мора исплатити 15 милиона марака. Након ове парнице Влада РС-а  је ипак поново покренула  пројекат ”Гацко 2”, без обзира на пропали пројекат за који одштету плаћају порески обвезници из ентитета РС-а. Термоелектрана на угаљ Гацко пуштена је у погон прије 30 година.  Компанија је приватизирана 2005.  године и регистрована као Рудник и Термоелектрана Гацко (РиТЕ).

Од 2006. године, РиТЕ Гацко почиње да послује као акционарско друштво у склопу Електропривреде Републике Српске . Влада РС-а је задржала контролни пакет акција у висини од 65%, док су остале преузели мали дионичари.Занимљиво је да о “најважнијој послијератној инвестицији “, тадашњи нови премијер РС-а Радован Вишковић, ни двије године послије потписивања Уговора  са Кинезима, није знао за његово потписивање.

“Да не би ја био нека пророчица, о томе се воде преговори. Још није потписан никакав споразум. Кад будемо имали конкретно споразум бићете упознати”, 2019. године изјавио је Радован Вишковић.

Годину касније, тачније у новембру 2020.године, премијер се информисао и поручио  да је „Прича о термоелектрани Гацко 2“  у застоју искључиво због вируса корона”. Премијер је очито заборавио да су програми јавних инвестиција јавно доступни. Треба ли напомињати да овог пројекта ни рада, а ни сада није било.

Из Електропривреде РС-а, ову тему како нам је саопћила секретарица генералног директора Луке Петровића, може коментирати само директор, а он је према њеним ријечима на путу.

Међутим на страници Електроптивреде РС-а,  наведено је да се “на основу потврђених резерви лигнита планирана је даља изградња термоенергетских блокова у Гацку. То се прије свега односи на Р и ТЕ Гацко ИИ, чиме би енергетски потенцијал Гатачког басена био заокружен на произвођача термоенергије снаге 2 x 300 МW. У вези са планираном изградњом ТЕ Гацко ИИ изведени су обимни истражни радови и урађена је и ревидована опсежна студија избора локације друге фазе рудника Гацко као и Технички пројекат ТЕ Гацко ИИ”, наводи се на страници ЕРС.

Прича о Кинезима и даље је подгријавана све док у марту ове године, из Института за енергетску економију и финансијску анализу (ИЕЕФА) нису показали своју нову анализу. Предсједник ове угледне организације за Европу Арјун Флора, поручио је да : “Инвеститори, градитељи и порески обвезници требали би се суздржати од подржавања овог пројекта осуђеног на пропаст. Нова анализа ИЕЕФА-е показује да би развој соларних и електрана на вјетар у регији понудио сигурнију и чишћу енергију. Гацко 2 суочава се с лошом економском исплативошћу. Електрана би водила велику борбу за поврат уложених средстава током свог постојања, према свим анализираним сценаријима, укључујући великодушне претпоставке које фаворизују производњу лигнита. Тешко је предвидјети ко би финансирао овај пројект у Босни и Херцеговини у садашњим условима, а Кина и Русија вјероватно ће бити искључене с пописа потенцијалних улагача. Чак и кад би творница добила финансирање, лош је тајминг.”, саопћили су ИЕЕФА-е.

Предсједник Ацоусматицса и коаутор студије Паоло Цогхе, такођер истиче да нема ниједно оправдање та ТЕ Гацко 2: “Зашто наставити с изградњом скупог и високоризичног пројекта на фосилна горива, када инвеститори могу тежити сигурнијем поврату уложеног новца одабиром копнених вјетроелектрана и соларних фотонапонских система.”, сматра Цогхе.

Једноставно речено економски изгледи планиране термоелектране Гацко 2 су катастрофални чак и под најповољнијим претпоставкама, а сличан сценариј се односи и на друге пројекте угља у регији.

Неколико пита смо контактирали Министарство енергетике РС-а и самог министра Ђокића. Одговоре на наше упите нисмо добили, али ни потврду да се од кинеске приче није одустало. Сасвим је сигурно да би и са проналаском инвестиција и  са евентуалним почетком рада ТЕ Гацко 2, за 5 година како процјењују стручњаци, ова ТЕ би биљежила огромне губитке. Наиме, предвиђа се да ће цијене електричне енергије имати тенденцију пада. Пројекат би имао високе трошкове током изградње због сталне инфлације сировина и уских грла у ланцу снабдијевања након пандемије, геополитичких питања и окончања агресивније политике централне банке.

Гацко 2 би се већ у старту суочио  огромним трошковима пореза на емисије угљен диоксида, због промјене политике опорезивања емисија.

Иначе, на Гатачком пољу, резерве угља се процењују на 200 милиона тона. Један од приоритета у  Плану развоја „ЕРС” за период 2019. – 2029. година  је  изградња објеката за производњу електричне енергије из обновљивих извора, али су дефинисане и могућности у склопу доношења коначних одлука за производњу електричне енергије из термоелектрана.  То значи да се и даље не одустаје од партнера из Кине с којима се све завршава иза затворених врата. Треба ли напомињати да је и менаџмент ТЕ Гацко, вјечито на асастанцима и такође иза затворених врата за јавност.

(Инфорадар) Фото: Инфорадар/Грађани Гацка