Пропали српски ултиматуми у БиХ

Иако је јавност у БиХ сматрала да ће рекорд у одржавању посебних сједница претходног сазива Народне скупштине Републике Српске бити готово немогуће оборити, трендови говоре да би се то могло десити и прије краја овог сазива парламента Републике Српске.

Република Српска 25.06.2023 | 13:00

Чак 37 посебних сједница у претходном сазиву на којима је углавном разматрана политичка ситуација и положај Српске те могућност изласка из БиХ, није донијело ништа конкретно. Нико се до сада није повукао, али су зато настале кризе које већ годинама пролазе код бирачког тијела, али и код међународних представника, пише Дојче веле.

Од ОХР-а до Уставног суда

Један такав ултиматум институција Републике Српске дат Уставном суду БиХ да повуче одлуку којом је одлучивање од сада могуће простом већином, а не обавезно гласовима судија из оба ентитета, истекао је крајем седмице.

Званична Бањалука спремила је исти одговор као што је то урадила прије неколико дана у случају високог представника, када је законом дефинисала да се одлуке ОХР-а више неће објављивати у Службеном гласнику Српске.

“Имамо закон о непримјењивању одлука Уставног суда те безбједносној и правној заштити лица на која би органи БиХ покренули питање за оно на шта они играју. А то је да је неспровођење одлуке Уставног суда кривично дјело. Ми већ имамо тај закон”, каже предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је и поставио ултиматум Уставном суду да повуче спорну одлуку.

Сједница колегијума Народне скупштине заказана је за понедјељак (26.6.), а већ наредног дана биће одржана и посебна сједница са озбиљним упозорењем да се одлуке Уставног суда неће објављивати на подручју Српске.

Што се тиче одлука које је донио овај парламент, а које се односе на уставно-правни поредак БиХ, низ је одлука, резолуција и декларација које дефинишу или повлачење из институција или враћање надлежности са државе на ентитет или неке друге сличне акте.

Власти Српске дале себи ултиматум, па одлуке поништиле

У јулу 2021. је услиједио покушај обарања Кривичног закон тадашњег шефа ОХР-а Валентина Инцка о негирању геноцида те је дат ултиматум за поништавање закона. Закон је још на снази, али се ипак нико није повукао из државних институција, као што је најављено.

Крајем исте године, усвојене су информације о преносу надлежности из области индиректних пореза, одбране и безбједности те правосуђа, у којима је власт Српске отишла корак даље па сама себи дала ултиматум од шест мјесеци да врати ове надлежности на Републику Српску.

Након тога рок је пролонгиран на годину дана, а на још једној посебној сједници парламент је поништио те своје закључке.

Фебруар 2022, политичко-економска ситуација у БиХ била је тема посебне сједнице Народне скупштине. Неколико закључака је усвојено, а односили су се на даље учешће представника из Српске у државним институцијама попут државног парламента, Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ. Ништа од тих закључака није реализовано.

Средином прошле године разматрана је информација о међународној, политичкој и безбједносној ситуацији – мјесто и улога Републике Српске. Исте године, неколико мјесеци касније још једна посебна сједница, још један вето и одбацивање агремана амбасадору Њемачке у БиХ.

Био је то дипломатски скандал који је недуго након тога ипак завршен давањем агремана.

На крају, услиједила је забрана објављивања одлука високог представника у БиХ у Службеном гласнику Српске прије неколико дана која је према ставовима из ОХР-а бесмислена. Пред сједницу на којој ће се, како је најављено, забранити објављивање одлука Уставног суда, огласио се ОХР:

“Политички притисак из Републике Српске на Уставни суд Босне и Херцеговине је неуставан и без правног упоришта, а ентитети немају ни право ни овлашћење да уцјењују или контролишу његов рад“, поручено је ОХР-а и додано: „Осуђујемо најновије покушаје владајуће коалиције у Српској да поткопа интегритет БиХ и онеспособи њене кључне институције.”

Именовање судија

Реаговала је и Канцеларија ЕУ у БиХ, упозоривши да је било какав притисак на Уставни суд БиХ неприхватљив. „Његов (Уставни суд БиХ) интегритет као највише судске инстанце у земљи треба бити заштићен, а његове одлуке треба поштовати.

ЕУ позива ентитетска законодавна тијела да без одлагања именују судије на упражњена мјеста у Уставном суду како би се осигурао његов несметан рад“, наводи се у саопштењу Канцеларије ЕУ у БиХ.

Проблем именовања судија и јесте узрок актуелне политичке кризе, с обзиром на то да је један од двојице судија из РС пензионисан, док је за другог Народна скупштина издала налог да се повуче након што је Уставни суд донио одлуку о државној имовини и држави као титулару. Венецијанска комисија позвала је власт у Републици Српској да не врши притисак на судију из Српске.

“Позивамо Народну скупштину да повуче свој позив Златку Кнежевићу, који је један од двојице судија које је изабрао тај парламент”, наводи се у саопштењу Венецијанске комисије које је пренио Уставни суд БиХ.

Ни ставови правних стручњака нису јасно искристалисани по питању доношења закона о Уставном суду БиХ, на којем инсистира власт у Бањалуци.

Уставни основ

“Само доношењем тог закона могу се направити захвати да одлучивања у том суду буду заиста у складу са Уставом БиХ. И коначно да се уреди организација и начин одлучивања која су сада дефинисана правилима”, каже професор на Правном факултету у Бањалуци Миле Дмичић.

Професор уставног права Касим Трнка сматра да нема препрека за усвајањем закона, али да се захтјеви погрешно тумаче.

„Стално се говори о закону о Уставном суду. Да бисмо били веома прецизни, Устав БиХ дозвољава Парламентарној скупштини да само законом одлучи на који начин се могу именовати и бирати стране судије у суду. Ни за једну другу материју не постоји уставни основ да се донесе неки закон”, каже Трнка.

Услов који је постављен из Републике Српске односи се на доношење закона о Уставом суду у којем би се стране судије, којих је сада троје, замијенили домаћим.

Спор око тога унутар БиХ траје годинама, а постало је прворазредно политичко питање које је кулминирало још прије двије године када је Уставни суд донио пресуду да пољопривредно земљиште припада држави, као једином титулару.

Тиме је Уставни суд оборио одговарујући закон НС РС из 2019. којим је било дефинисано да је државно пољопривредно земљиште на територији Српске својина тог ентитета.

Након тога су из Републике Српске неколико пута доносили законе којима се поново дефинише имовина као ентитетско власништво, али је Уставни суд и те одлуке оборио.

Како преноси Дојче веле, због свега тога из Српске и даље под пријетњом даље блокаде устрајавају на томе да се усвоји закон о Уставном суду БиХ у којем више не би било судија странаца.

На то, међутим, не пристају бошњачки политички представници. Тако да се криза, судећи према овој пат-позицији, наставља на неодређено вријеме – опет.

(Дојче веле)   Фото: ДW/Архив