Европол о тероризму: Сигурно је, али постоје "окидачи"

Ни у једној од земаља Западног Балкана није дошло до терористичких акција 2022., али сложеност питања идентитета и религије, као и социоекономски услови и висока стопа незапослености, могли би и даље дјеловати као подстицај радикализације у региону.

Босна и Херцеговина 18.06.2023 | 11:58

Државе чланице ЕУ пријавиле су 28 покушаја терористичких напада у 2022. години, што је повећање у односу на 2021, када је пријављено 18 напада, али је мање него 2020, када их је било 56.

Ово је дио извештаја европске полиције Европола о тероризму за 2022. у коме се додаје да прошле године није било терористичких акција у земаљама Западног Балкана.

Извјештај је показао је да "тероризам остаје значајна пријетња унутрашњој сигурности ЕУ", а наводи се да су се 2022. године догодила "два терористичка напада џихадиста" и један напад крајње деснице у Европи, који су резултирали с четири смртна случаја, пренио је Радио Слободна Европа.

Према извјештају, ни у једној од земаља Западног Балкана није дошло до терористичких акција 2022., али сложеност питања идентитета и религије, као и социоекономски услови и висока стопа незапослености, могли би и даље дјеловати као подстицај радикализације у региону.

Пропаганда је и даље подстицајни фактор, с низом држава у региону које биљеже пораст ширења онлајн пропаганде. Као и у остатку Европе, Фејсбук, Инстаграм, Телеграм, Твитер и Сигнал и даље су главни канали за ширење пропаганде.

Регрутовање се наставља и онлајн и кроз неформална вјерска окупљања, као и у затворима. У региону Западног Балкана нема великих терористичких или насилних екстремистичких група и у већини случајева ријеч је о радикалним појединцима или малим локалним групама. Те групе нису хијерархијски организоване, већ их воде појединци које чланови групе препознају као вјерске "ауторитете" и с којима су повезане сличне групе у региону и у државама ЕУ, укључујући Аустрију, Њемачку и Луксембург.

Међународне везе одржавају се путем онлајн комуникације.

Земље Западног Балкана нису током 2022. званично регистровале држављане који путују у иностранство на ратишта, иако је било више медијских извјештаја о таквим случајевима. Само је Албанија извијестила да је један њен држављанин отпутовао у Украјину.

Међутим, извјештај наводи да велики сигурносни изазов остаје повратак страних бораца из Сирије и Ирака у земље у Западног Балкана. Босна и Херцеговина и Косово су у посебном ризику због већег броја ових особа, пише у извјештају.

Осим тога, осумњичени терористи који се инфилтрирају у миграцијске руте које пролазе из зона сукоба кроз земље Западног Балкана за ЕУ такође представљају потенцијалну пријетњу.

За регион је значајна и пријетња коју представљају ослобођени осуђеници за тероризам, као и радикализације унутар затвора.

Када је ријеч о утицају руске инвазије на Украјину на тероризам и насилни екстремизам у ЕУ, у извјештају се наводи да су се од почетка инвазије у фебруару 2022, страни борци разних националности придружили борбама на обе стране, као и да нема потврђених информација о забрањеним терористичким организацијама укљученим у сукоб.

Додаје се да то не искључује присутност појединаца који подржавају или се придржавају идеологија таквих група на ратишту у Украјини. Инвазија је изазвала реакције међу насилним екстремистичким актерима, особито на десном спектру и у мањој мјери у другим идеологијама.

Десничарске подружнице, изражавајући подршку Украјини или Русији, позивале су на мобилизацију за придруживање ратишту, делиле информације и смјернице о путовању у Украјину и организовано финансирале кампање. Интензитет онлајн расправа у десничарским групама поступно је изблиједио након првих мјесеци рата.

Бројни појединци, углавном повезани с десничарским екстремистичким идеологијама, путовали су у Украјину, многи од њих као одговор на мобилизацијске позиве, али су се многи од њих већ вратили у своје домовине. Реакције с џихадистичке сцене биле су значајно мање и мање видљиве него од симпатизера десног екстремизма, с порукама о избјегавању судјеловања у рату, пише у извјештају.

Љевичарски екстремисти такође су показали мање реакције у онлајн окружењу. Међутим, теме везане уз рат и његове посљедице, попут битке за ресурсе, виктимизација невиних у корист неколицине и профита стеченог од индустрије оружја, постале су саставни дио лијево-екстремистичке пропаганде. Европол је издао упозорење и о потенцијалној употреби нових технологија терориста и екстремиста за регрутовање и радикализацију појединаца.

У извјештају се истиче да Метаверзум, иако је још раној фази развоја, може користити за ширење пропаганде, регрутовање и координацију терористичких активности. Слично томе, децентрализоване платформе отвореног кода постају популарне међу терористима и екстремистима, што отежава спровођење закона модерирање и истраживање њихових активности.

(ФоНет) Фото: ЕНВАТО