Влада тражи новац и од грађана, у плану народне обвезнице

Република Српска је у потрази за новим моделима финансирања, а један од начина на који планира да обезбиједи новац неопходан у буџету је емисија обвезница које ће моћи купити грађани.

Циљ емисије народних обвезница, како наводе у Министарству финансија РС, је да се грађанима омогући сигурно инвестирање са већим приносом од тренутног на банкарском тржишту, промјена структуре јавног дуга РС, али и обезбјеђивање повољнијих извора финансирања за Српску.

Како би видјели да ли је оваква емисија економски исплатива у Министарству финансија РС су покренули поступак набавке економске анализе на тему нових облика финансијских инструмената, коју ће платити 50.000 КМ без ПДВ-а.

„Ради се о анализи нових модела задужења Републике Српске на домаћем тржишту. Набавка подразумијева израду студије о емисији народних обвезница РС која ће садржавати разрађене моделе емисије обвезница на домаћем финансијском тржишту и садржавати све потребне елементе за њихову реализацију, као што су рок доспијећа, висина каматне стопе, начин исплате камате и друго“, наводи се у тендерској документацији.

Мишљења економиста по овом питању су подијељена.

Декан Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого каже да је ово добра идеја јер би умјесто плаћања високих камата за спољни дуг новац остајао на домаћем тжишту.

„Кад кажемо народне обвезнице сви одмах помисле на грађане. Међутим то није једини модалитет, али у сваком случају мислим да је идеја добра.

Значајан износ новца ће ове године отићи на отплату ино дуга, а да је тај новац остао у РС, свакако бисмо имали већу активност. Ми смо сада дошли у ситуацију да је камата на ино кредите већа од камате на домаћи дуг. Сигурно би било боље да те камате остану овдје“, рекао је Ђого.

С друге стране, економски аналитичар Игор Гавран сматра да намјера Владе РС да се окрене народним обвезницама у тренутној ситуацији звучи као додатна потврда очајања и неспособности да пронађе средства на други начин начин.

У другачијим околностима, наглашава, уз нижи ниво задужености и виши ниво повјерења кредитора, такав би потез био јако добра идеја јер би умјесто одлива новца за камате неком страном кредитору сав новац из овог аранжмана остао на домаћем тржишту.

„Међутим, у актуелним околностима гдје се очито ни постојећи дуг не може редовно сервисирати, већ се готово панично након дјелимично реализоване једне емисије дуга према банкама пласира нова са јако неповољном каматним стопом, такве народне обвезнице би биле високоризичне за обје стране“, сматра Гавран.

Он каже да би прави тренутак за овакве народне обвезнице био онда када би се страни и други комерцијални кредитори сами нудили Влади јер ужива толико повјерење и сигурност измирења дуга.

Онда би, додаје, одговорна Влада одлучила да умјесто тога понуди грађанима да подијеле корист од неког добро планираног улагања које би било у јавном интересу и задржи новац у земљи без икаквог ризика банкрота и негативних ефеката.

(Цапитал)