Манифестација “Филиповање” окупила пјеснике и писце из разних крајева

Манифестација “Филиповање” окупила је у манастиру Тавна пјеснике и писце из разних крајева, почев од Семберије и Срема, па све до Јадра и Подриња, са намјером да у близини родног мјеста Филипа Вишњића, у Горњој Трнови, под манастирским окриљем, посвједоче својим дјелима и ријечју значај његовог лика и дјела.

Република Српска 06.06.2023 | 13:10

Свјесни да је Филип Вишњић први српски поетски хроничар, који је својим широким духовним видом сагледао сав хероизам и замах српске револуције, мала али одабрана група пјесника и писаца окупила се на Филиповој стази, како би својим ауторским дјелима оваплотила његову живу ријеч...

“ Одлучили смо да обиљежавамо све оно што је Филип урадио, јер он је наш највећи епски пјесник, наш српски Хомер, тако да у склопу ове манифестације ми посјећујемо и мјеста која су везана за његов живот.

Уједно је ово и прилика да се зближавају аутори из Срема, Мачве, Јадра, Подриња, са обронака Мајевице и равне Семберије, како би као Филипови нараштаји показали шта то знају, умију и пишу, и како настављају његово дјело”, истакао је књижевник и новинар Тихомир Несторовић.

Вријеме и мјесто Филиповања, говори само једно, да ништа није случајно! Манастир Тавна кроз вијекове љубоморно чува живо свједочење о мјесту рођењу епског пјесника, у Горњој Трнови подно обронцима Мајевице, а сам празник Свете Тројице потврђује да је свако истинито и правдољубиво слово љубве благословено од Духа Светог…

“Идеја о покретању ове велике посвете Филипу Вишњићу настала је прије неколико година , у једном необавезном разговору са Тихомиром Несторовићем и Мируљком Вукадиновићем, песником из Београда, са намером да би било добро обновити сећање на Филип Вишњића, али и да се подсетимо свих оних који стварају, а потичу из ових крајева.

Зато је овај дан посвећен њима, али и епопеји Првог српског устанка, коју је Вишњић у својим песмама испевао, а Вук записао”, објашњава књижевник Љубомир Ћорилић.

“Ми се васпитавамо на његовим стиховима, на чојству и јунаштву и захваљујући Филипу Вишњићу сачувана је наша традиција, наши обичаји. Зато је Филип Вишњић непролазна личност, која се поштује и цијени и која је узор свим генерацијама. Био је слијеп, али је видио даље од даљине”, каже Радосав Перић, предсједник ГО СПКД “Просвјета” Зворник.

 Још је познати српски пјесник Јован Јовановић Змај својевремено записао - “Благо гробу, и у тами што се сјаји, где кандило припаљују нараштаји! Кандило је жар, што српске груди краси; Вишњић га је чувао да се не угаси.” Ове ријечи уклесане су на гроб српског Хомера, у селу Грку, данашњем Вишњићеву, давне, 1887 .године. Али, много је вредније што не блиједи његов лик и дјело кроз вријеме и нараштаје који долазе... 

“Колико су његови савременици осећали га као величину, говори и податак из 1810.године када се одиграо бој на Лозници, а Вишњић је учествовао у том боју, без обзира што је био слеп, али његов допринос је био већи од свих осталих. Турска војска имала је на боју око 30.000 војника, а Лозницу је бранило нешто преко 3.000 људи.

Све је указивало на то да ће битка бити изгубљена, али у том моменту на сцену ступа Вишњић са својим гуслама како би мотивисао српски живаљ да настави са одбраном, што се и обестинило. На крају су успјели одбранити Лозницу од Турака”, подсјећа мр Мирослав Радовановић, књижевник и књижевни критичар.

Овај књижевни кружок, окупљен око лика и дјела Филипа Вишњића, планира да у догледно вријеме посјети и Вишњићево, Ноћај, Бродац, Лозницу, Зворник и многа друга мјеста, како би филиповањем привукли још већи број поштовалаца лијепе писане ријечи и сачували сјећање на славног српског Хомера…   

(БН)   Фото: БН