Новац "испарио" са посебног рачуна Владе Српске

Према посљедњим подацима из Консолидованог годишњег извјештаја о извршењу буџета РС, у децембру 2022. године, на ескроу рачуну је остало само 2,6 милиона. Питање је да ли тренутно има иједна конвертибилна марка.

Република Српска 05.06.2023 | 20:01

Република Српска је од продаје државног капитала и сукцесије имовине располагала са милијарду и 481 милион марака на рачунима посебне намјене. Прије двије године на рачуну је било свега три милиона и 400 хиљада марака.

Према посљедњим подацима из Консолидованог годишњег извјештаја о извршењу буџета РС, у децембру 2022. године, на ескроу рачуну је остало само 2,6 милиона. Питање је да ли тренутно има иједна конвертибилна марка.

"Видимо да се те информације и крију, односно маскирају. Не види се тачно у извјештајима ко је и како повлачио новац и ко би то требало да враћа. Можемо само анализирати шта се могло другачије са тим урадити. Али да можемо нешто специјално урадити, не можемо. Тог новца више нема, он је потрошен“ , поручује Јелена Тривић, професорица Економског факултета.

"Влада Републике Српске и установе узеле 95 милиона са ескроу рачуна. Влада је узела 60 милиона марака са ескроу рачуна да закрпи буџет“... наслови су који су годинама били главна вијест у медијима.

Крпљење буџетских рупа новцем који је требало да буде уложен у привреду сада је дошло на наплату. На ескроу је у 2022. години прилив био око милион марака док је са рачуна узето око милион и седамсто хиљада конвертибилних марака. И тако су се минуси правили годинама, док новац није испарио.

"То су средства од приватизације која су намјенски требала бити потрошена за привреду и у пројекте који ће доносити економску корист за нашу земљу. Очигледно су то они потрошили у неке сумњиве, контроверзне пројекте“, каже Бранислав Бореновић, предсједник ПДП-а.

Новац се, између осталог, користио за санацију и опремање Пољопривредне школе у Бањалуци, опремање дијела болнице у Приједору, изградњу инфраструктуре у Братунцу. Узето је и 17 милиона марака за изградњу бијељинске болнице. Робне Резерве Републике Српске вјероватно никад неће вратити свој дуг од 14 милиона марака, с обзиром на то да су се уписали на листу пропалих предузећа.

Влада избјегава враћање новца на ове рачуне и то на начин да једном годишње доноси одлуку којом се пролонгира обавеза враћања за наредну.

"Они се понашају као да не треба никоме да одговарају, као да је то њихов приватни новац, а не новац грађана Републике Српске. Мијењају му намјену, вријеме поврата новца, приоритете у које улажу. Највећи проблем је што се они још увриједе када им поставите питање зашто то радите“, каже новинар и уредник портала Капитал, Синиша Вукелић.

Рачуни посебних намјена у Републици Српској напунили су се продајом државног капитала у у Телекому Српске у износу од милијарду и 263 милиона марака. Приватизација капитала у предузећима из нафтне индустрије РС донијела је 215 милиона марака, а од Индустрије алата у Требињу милион и по марака. Пољопривредни завод Бијељина 105 хиљада марака, а Рудник кречњака и фабрика креча из Добоја 60 хиљада.

(БН)