Куповна моћ све слабија, мање се и меса купује

У БиХ се, бар судећи према сајту Ландгајст мап, поједе најмање меса по глави становника на годишњем нивоу у односу на све земље бивше Југославије. Просјечан грађанин у БиХ поједе 43 кг меса, за разлику од оног у Хрватској који поједе дупло више. Разлог је, сматрају саговорници БН телевизије и акетирани грађани, смањење куповне моћи.

Република Српска 20.05.2023 | 20:12

Месо је све скупље, а џепови све плићи. Чак је и већина оних који су дуго одолијевали расту цијена морала да се навикне на ручак са мање меса. За оне најугроженије дан када се једе месо је, свједноче они, одавно постао својеврстан празник.

Ја сам за месо и не могу да замислим ручак без меса, али нисам у могућности да га купим. Шта да радим, тако мора”, каже за БН један Приједорчанин.

“Оно што се раније узимало на килограме сад се узима на граме. Протежемо се онолико колико смо у могућности, а то што организам захтјева своје, то је друга прича”, рекле су нам Добојлије.

Драстично поскупљење меса, једне од најскупљих животних намирница, а тиме и смањену продају, потврђују и месари.

Грађани се највише жале на пилетину која је до скора била најјефтинија и најприхватљивија за већину, каже Снежана Шешлија, из Удружења за заштиту потрошача “Топер” из Добоја.

“Пилетина је за спремање оброка за четворочлану породицу не тако давно коштала до 7 КМ. Данас килограм кошта од 15-16 КМ. То значи да нас ручак за ту исту породицу кошта око 20 КМ. Дакле, животне намирнице које су нам биле довољне за три дана, данас потрошимо за само један”, објашњава Шешлија.

Колико је куповина моћ грађана смањена најбоље се види када се организују велика славља.

“Ти некада велики скупови постају све мањи и мањи. Све је мање гостију, а тиме је и потрошња меса мања. Кад се наручује храна, количине се значајно смањују и води се рачун о томе колико ће бити гостију и колико ће се појести”, каже Миленко Зупур, власник “Глобуса” из Бијељине.

Због мањка новца, избор при куповини меса често пада на оно јефтиније чији је квалитет, упозорава Шешлија, под знаком питања, док је оно у месарама, квалитетније али знатно скупље.

“Остаје нејасно зашто доносиоци одлука не кажу зашто су толике разлике у цијенама. Ако нам је увоз јефтин, а домаћи производи прескупи, то треба да кажу па да покушамо да смањујемо наше производне трошкове. Тако бисмо постали конкурентни производима из увоза. Грађани БиХ би квалитет плаћали нешто скупље, али не толико као сада”, истиче Шешлија.

Месо је у БиХ, по традицији, основа сваког оброка, па би већина потрошача упркос свему, радије одабрала 200 г меса него килограм поврћа, додаје Шешлија, а потврђују грађани који поносно тврде да су месароши, те да се људи из БиХ не одричу меса.

Месо је било нерелано јефтино, а сточни фонд је уништен, каже Зупур. Да би се обновио потребна је реакција свих надлежних кроз субвенције и подстицаје, уколико то желе.

Какве су прогнозе?

“Тешко да ће у неком кратком периоду доћи до побољшања и обнове сточног фонда, а самим тим и до појефтињења меса односно смањења цијена. Ја бих потрошачима поручио да се више не надају ниским цијенама меса као што је некад било”, каже Зупур.

Цијене су, дакле, све више, а власти све тише. Док нечињењем народ тјерају да на силу постану вегетаријанци, њихове трпезе су пуне разних ђаконија које грађани могу само да сањају, иако их, истовремено, гле апсурда, народ и плаћа. Још једном, добродошли у Босну и Херцеговину, земљу која је на врху љествице сваке негативне статистике, а на зачељу оне позитивне.

(БН) Фото:БН