Политичари и у фудбалу крше Закон о сукобу интереса

У руководству шест фудбалских клубова из Премиер лиге Босне и Херцеговине који добијају значајна јавна средства, годинама се налазе особе које обављају функције у извршној и законодавној власти чиме директно крше законе о сукобу интереса.

Република Српска 16.05.2023 | 13:37

Због тога је Транспаренцy Интернатионал у БиХ (ТИ БиХ) затражио реакцију надлежних институција јер су ХШК Зрињски, ФК Леотар, ХШК Посушје,  ФК Борац Бањалука, ФК Игман и НК Широки Бријег у своје руководство именовали јавне функционере, не водећи рачуна о чињеници да обављају законом неспојиве функције. 

На мјесту предсједника управног одбора ХШК Зрињски годинама се налази доскорашњи министар у Влади Федерације БиХ Денис Ласић иако Закон о сукобу интереса у органима Власти ФБиХ изричито забрањује функционерима да за вријеме мандата буду овлаштена лица у удружењима која се финансирају из буџета било којег нивоа власти у износу већем од 50.000,00 КМ годишње ако се ради о удружењима из области културе и спорта.

С обзиром на то да је овај клуб у више наврата добијао јавна средства од Федералног министарства културе и спорта, Града Мостара, Министарства цивилних послова БиХ, те да је кроз тендере добијао преко 200.000 КМ годишње само од Електропривреде ХЗХБ, евидентно је да се Ласић као први човјек овог клуба годинама налазио у сукобу интереса.

Нажалост, од 2013. године у  Федерацији БиХ не постоји надлежно тијело за провођење овог закона, али је он и даље на снази, што су требале имати у виду институције које су одобравале средства и вршиле именовања, па је ТИ БИХ од њих затражио званично образложење. 

Готово исти случај је и са ХШК Посушје чији је предсједник Дарио Сесар истовремено потпредсједник Владе и министар привреде Западнохерцеговачког кантона (ЗХК) и такође по закону не може бити на челу спортског клуба који се финансира из буџета у износу већем од 50.000 годишње.

Ипак, овај клуб је добијао око 77.000 КМ од Владе ЗХК у којој предсједник клуба обавља функцију министра, чиме га је сопствена влада довела у сукоб интереса.  Поред тога овај клуб добија и јавна средства кроз тендере Електропривреде ХЗХБ, а ТИ БиХ је у овом случају затражио образложење Владе и очитовање Одбора за правду, управу, људска права, слободе и равноправност сполова Скупштине ЗХК. 

ТИ БиХ је поднио и пријаву Комисији за одлучивање о сукобу интереса Републике Српске против доскорашњег предсједника ФК Леотар из Требиња Гордана Мишељића, који је током прошле године вршио четири функције и по три основа се налази у сукобу интереса.

Овај клуб добио је пола милиона КМ из буџета Града Требиња, а Мишељић обавља функцију одборника у градској скупштини и директно је могао утицати на доношење ове одлуке.

Закон о спречавању сукоба интереса у органима власти РС забрањује да изабрани функционери буду на челу удружења која примају више од 100.000 КМ годишње, а оно што је потпуно апсурдно јесте да Комисија није утврдила сукоб интереса у овом случају јер јој Град Требиње није доставио званичан податак о томе колико је овом клубу исплаћено новца, иако се ради о информацији која је јавно објављена и којом су се хвалили градоначелник Требиња и други званичници.

ТИ БИХ је покренуо судски спор у овом случају, а битно је истаћи да је Мишељић још по два основа у сукобу интереса јер обавља још и функције директора Хидроелектрана на Требишњици и члана надзорног одбора Хидроелектране Дабар и обје функције су неспојиве са позицијом у градској скупштини. 

Такође, ТИ БИХ је пријавио и новог предсједника управе ФК Борац Бањалука Милана Тегелтију који се истовремено налази на функцији савјетника предсједника Републике Српске Милорада Додика за правна питања и по закону не може бити дио управе клуба који се финансира јавним новцем.

С обзиром на то да је Влада РС овом клубу само ове године по информацијама из медија уплатила два милиона марака за покриће дугова, евидентно је да се Тегелтија налази у сукобу интереса па је ТИ БИХ упутио пријаву надлежној Комисији.  

Такође, на челу скупштине НК Широки Бријег налази заступник у Представничком дому Парламента Федерације БиХ Дарио Кнезовић који је на овој функцији био и у претходном мандату.

С обзиром на то да је овај клуб у више наврата финансиран јавним новцем из буџета Града Широког Бријега, Федералног министарства културе и спорта те Владе ЗХК, евидентно је да се Кнезовић по важећем закону налази у сукобу интереса. Због тога се ТИ БиХ  обратио Комисији за заштиту људских права и слобода Парламента Федерације БиХ и Етичкој комисији парламента ФБиХ јер Етички кодекс налаже парламентарцима да одступе са функције у случају да наступи сукоб интереса или неспојивост функција по важећем Закону, а и етичка комисија има надлежност да изрекне одређене мјере. 

Шести овакав случај везан је за ФК Игман Коњиц чији је предсједник Ђахид Муратбеговић уједно и директор јавног предузећа Игман Коњиц, а обављао је и функцију вијећника у Градском вијећу до 2021. године када је вијеће овом клубу одобравало јавна средства већа од дозвољених 50.000 КМ због чега је био у сукобу интереса.

ТИ БИХ је од Градског вијећа затражио информације о томе да ли се Муратбеговић изузео од гласања приликом доношења ових одлука, а од јавног предузећа Игман Коњиц затражени су подаци о новчаним издвајањима за подршку овом клубу. Ипак треба истаћи да је ово јавно предузеће и раније одбијало достављати податке о новчаним издвајањима и поступати по Закону о слободи приступа информацијама правдајући се заштитом података из области намјенске индустрије.   

У свим овим случајевима посебно је спорно што се исте особе истовремено налазе у власти која одлучује о додјели средстава и на челу клубова гдје одлучују о начину трошења тог јавног новца, а јавност годинама потресају афере у вези са злоупотребама јавних средстава у ове сврхе.

Треба напоменути да је циљ Закона о спречавању сукоба интереса управо тај да онемогући јавне функционере да кроз вршење своје функције остварују приватне интересе или фаворизују организације са којима имају пословне, политичке или друге везе.  

(Транспарентно.ба)