Откупне цијене дувана биће дупло више него лани

Приход од акциза на домаћи дуван и дуванске прерађевине у БиХ је за шест година смањен 100 пута, показују подаци Управе за индиректно опорезивање. Домаће фабрике су угашене, производња дувана у БиХ је скоро на издисају.

Република Српска 15.05.2023 | 10:39

Међутим, појавило се свјетло на крају тунела за произвођаче дувана у Семберији. Откупне цијене те индустријске биљке биће скоро двоструко више него прошле године. Буди то наду код малобројних вриједних домаћина који још нису дигли руке од дувана који их је деценијама хранио, кажу, хљебом са десет кора.

Произвођач дувана Драго Ђокић из Доње Чађавице код Бијељине каже да је прошле године просјечна откупна цијена била до 3,3 КМ док ће ове године бити бар 5 КМ.

“Поред тога, имамо подстицај од Аграрног фонда који је око 0.20 КМ по килограму осушеног дувана, као и подстицај од Министарства пољопривреде који варира од 0,30-0,35 КМ”, прича Ђокић за БН.

Повећање цијена радује и Раденка Јефтића из Средње Чађавице који очекује да ће се стање ове године поправити.

“Ако година буде добра, без суше, као и приноси, требало би да буде и нешто зараде. Поскупљење није мало, са 4-5 КМ прва класа је поскупјела на 7 КМ. Некад сам производио дуван на 14 хектара, данас на шест, али кад би се овако наставило, поново бих повећао производњу”, објашњава Јефтић.

Ранији скок цијена репроматеријала за 300 одсто, суша, ниске откупне цијене, недостатак радне снаге и додатни трошкови, бацили су дуванџије
на кољена. Некада их је у БиХ било неколико стотина, данас их је троструко мање.

Потврђује то и Ђокић, чија се породица производњом дувана бави три деценије.

“У мом засеоку има 35 домаћинстава и у добра времена је ту било најмање 15 произвођача, данас сам остао само ја. То вам јасно говори колико је “уносна” производња дувана односно колико је то сложен и веома скуп процес”, истиче он.

Додаје да се то види по цијени гаса који већ годинама користи за сушење дувана, а који је по литру 2020. године коштао 0,48 КМ, 2021. године
1,36 КМ, а прошле године 1,24 КМ.

Да је посао претежак, прича нам и Јефтић, који каже да посао око сушара, кад крене сезона, захтијева рад од 24 сата.

“Код нас у Чађавици је готово свака кућа производила дуван. Данас их је остало 20-ак”, истиче Јефтић.

Колико је стање лоше показује податак да су приходи од акциза на домаћи дуван и дуванске производе у 2017. години износили 190 милиона КМ, док је прошле године приходовано свега око 2 милиона КМ.

     

Томе је највише допринијело гашење фабрика дувана у Бањалуци, Сарајеву и Мостару. Ту је и црно тржиштре али и лоша политика надлежних
институција која је довела до гашење производње дувана у БиХ. Тако је "Дуван" из Бијељине једино предузеће које је опстало у послу и
откупљује ту пољопривредну културу од произвођача.

Када би акцизе биле мање, каже Светозар Михајловић, савјетник директора тог предузећа, црно тржиште би било мање јер би се људи одлучивали да
купе цигарете легално.

“Тиме била би задовољна држава која би имала веће приходе, а задовољни би били и ми, као откупљивачи дувана. До нас би дошао и онај
квалитетнији дуван који се одваја и иде на црно тржиште”, сматра Михајловић.

Државу очигледно не интересује да подржи оне који доносе профит, мишљења је Јефтић.

“Они који држави стварају нову вриједност, који раде држави нису интересантни. Бољи су јој они који тргују, увозе. Лакше је на увозу
зарадити”, категоричан је Јефтић.

За оне који су одустали већ је касно због неписаног правила међу дуванџијама да онај ко једном не посади дуван, никад више неће поново почети производњу без обзира на то колика била откупна цијена. Потврђује то податак да је 80- година производња дувана у БиХ била преко 8.000 тона, а прошле године непуних 400 тона.

(БН) Фото: БН