Званичници измишљају нове начине крађе на тендерима

Заобилажење Закона о јавним набавкама у БИХ је за оне коју управљају јавним новцем постала свакодневница, бар тако је показала пракса на терену – тендери се реализују накнадно по обављеном послу или се милиони КМ препуштају организацијама, које немају обавезу поштовања оног што прописује тај закон. Новац који прође кроз такве јавне набавке потенцијално храни корупцију и слаби развој привреде.

Република Српска 13.05.2023 | 11:44

То је посебно поразно када се зна да се само на нивоу БиХ кроз јавне набавке годишње расподијели око 2,8 милијарди КМ, док се о суми које сви нивои власти издвоје „за учешће у разним пројектима“ може само шпекулисати.

Таква ситуација финансира корупцију, што штети економском напретку државе, јер се са једне стране неадекватно троши јавни новац, а друге нарушава тржишна конкуренција кроз фаворизовања предузећа која су такву позицију добили захваљујући добрим везама са политичким врхом у БИХ.

Ситуација на терену показује да су примјери бројни, а начини заобилажења набавки различити.

Односе се на све могуће послове различитих вриједности, од неколико десетина хиљада КМ па до десетина милиона КМ.

Од украшавања града до градње тениског терена

Када је у питању РС, један од „ситнијих“ примјера је украшавање главног градског шеталишта у Бањалуци, Господске улице те околног простора.

Наиме, за те потребе је 21. априла ове године објављена јавна набавка под називом: Монтажа декоративног материјала за Господску улицу и фестивал цвијећа и плодова, а заинтересована правна лица су се могла пријавити до 12. маја. Вриједност набавке је 18.000 КМ без ПДВ.

Проблем је што је Господска улица украшена прије тог датума, што је видљиво из објава на званичној страници Града Бањалука. Они су 6. априла објавили текст под називом – Господска улица у прољећном руху:

Бајковита цвјетна киша краси главно градско шеталиште. Из информација у том тексту је видљиво да се ради о монтажи украса који су предмет јавне набавке.

Исто тако, Фестивал цвијећа је одржан је у парку „Петар Кочић“, који се налази у преко пута Господске улице од 7. до 9. априла ове године. И то је видљиво из објаве на сајту Града Бањалука у тексту – Цвјетна чаролија у нашем граду: Почео „Бањалучки фестивал цвијећа“. Текст је објављен 7.4.2023. године.

У игри су и скупље набавке. Тако је било случај са украшавањем града Бањалука за протекле новогодишње празнике.

Бањалука је на куповину новог накита потрошила 128.109 КМ са ПДВ-ом, а одлука о избору најповољнијег понуђача је доношена тек 18. јануара 2023. године.

И у овом случају је проблем што је накит који је био предмет набавке, прије тог датума већ украшавао ужи центар Бањалуке.

То се могло видјети у бројним текстовима објављеним такође на интернет страници Града Бањалука. Једна од таквих текстова је онај са дочека Нове године на Тргу Крајине под називом – У одличној атмосфери и уз групу Легенде и Гоцу Тржан, Бања Лука дочекала Нову годину, вечерас наступа група Галија.

Ни већи пројекти нису изузетак. Задњи примјер је улагање у изградњу спортског терена за потребе АТП турнира „Српска опен“ у Бањалуци.

Реализацију овог пројекта су пратиле бројне нерегуларности, а једна од њих је и нетранспарентно трошење јавног новца, мимо јавних набавки.

Средства за реализацију ове милионске инвестиције су заједнички обезбиједили Влада РС и Град Бањалука. Иако до сада није тачно објављено о којој суми се тачно ради, досадашња рачуница показује да је овај пројекат вјероватно „прогутао“ више од 50 милиона КМ. Иако су уложили велике суме новца ни републички, ни локални ниво није био задужен за градњу спортског објекта, што је иначе обичај.

Новац је дат на располагање Тениском савезу РС, који је имао улогу инвеститора и који је бирао извођаче радова, што је урађено само са циљем да држава заобиђе Закон о јавним набавкама.

То у пракси значи да су заобиђене процедуре из којих би се тачно видјело колико пројекат кошта, ко је извођач радова, под којим условима се гради,..

Изградња тениских терена је тренутно предмет истраге Републичког тужилаштва.

Ковид набавке и куповина горива за јавна предузећа

Ситуација није ништа боља ни у ФБиХ у којој је такође примјетно да надлежни који располажу јавним новцем проналазе разне начине да заобиђу прописе, поручују они који се бави праћењем ове области.

„Један од примјера заобилажења Закона о јавним набавкама, који је идентификован у претходним годинама, је претварање појединих међународних организација као што је УНДП у ”службу за набавке јавних институција, установа и предузећа”.

Наиме, позивајући се на међународни споразум УН-а и БиХ из 1995. године, бројни уговорни органи, првенствено у Кантону Сарајево, пребацивали су буџетска средства УНДП-у да за њих врши различите набавке. На овај начин су избјегавали примјену одредби Закона о јавним набавкама и тако нетранспарентно трошили средства грађана БиХ“, рекао је уредник портала „Пратимо тендере“ Слободан Голубовић.

Каже да су примјери бројни те да су на тај проблем указивали медији у разним текстовима, од уопштених примјера па до конкретних случајева који се односе на набавке за вријеме пандемије вируса корона или за набавку горива за рад појединих јавних предузећа.

Голубовић каже да је измјенама Закона о јавним набавкама, који се примјењује од децембра 2022. године, дошло до значајних помака када је у питању ова проблематика.

Објашњава да су у члану 10. знатно боље прецизиране одредбе везане за додјелу уговора о јавној набавци према међународним правилима.

„Остаје да се види да ли ће бити остварен напредак у вези овога, или ће се пронаћи неки нови начин за злоупотребе“, додао је он.

Која је поента јавних набавки ако се зна ко ће добити посао
Додаје да је њихово истраживање показало да је било и других начина да се манипулише јавним набавкама.

„Такође, један од примјера изигравања Закона о јавним набавкама који смо идентификовали јесте покретање поступка набавке у коме према самом називу предмета набавке можемо закључити коме ће уговор бити додијељен.

На примјер, већ годинама Лутрија БиХ проводи поступке набавке услуга оглашавања и промоције у медијима гдје се у називу предмета набавке наводе називи медија у којима ће се оглашавати и промовисати“, навео је Голубовић.

Додао је да су своје истраживања објавили у текстовима под називима Обесмишљавање система јавних набавки: Тендери Лутрије БиХ с унапријед познатим побједником и Оглашавање лутрије БиХ: Настављено обесмишљавање система јавних набавки.

„Овдје се дефинитивно поставља питање смисла провођења поступка набавке у коме се унапријед истиче кога уговорни орган жели за побједника, а свакако би финални суд требала дати Агенција за јавне набавке, као и надлежне тужилачке институције“, додао је Голубовић.

Голубовић: Обилажење закона је дио свакодневнице у БиХ

Он додаје да су злоупотребе у јавним набавкама које се огледају у кршењу законских одредби, али и заобилажењу и изигравању Закона о јавним набавкама и слично, ствар свакодневнице.

„Прецизније, можемо рећи да се дешавају из минута у минут. О томе најбоље говоре подаци портала ПратимоТендере који чак 90 одсто анализираних јавних набавки идентификује као ризичне на корупцију и друге злоупотребе“, истакао је Голубовић.

Наглашава да генерално гледано, посљедица нема због различитих објективних и субјективних разлога.

„Објективни разлози огледају се у лошим законским рјешењима која би требало унаприједити. Међутим, чак и да имамо најбоље законе, ако институције и правосуђе не раде свој посао не може се ништа урадити, што се може подвести под субјективне разлоге“, рекао је он и напоменуо да су изузеци од устаљене праксе постоје, али да су они ријетки.

Као примјер наводи кривично процесуирање у случајевима набавке Респиратора у ФБиХ, те Респиратора и медицинских средстава и опреме у РС, али да „остаје да се види да ли ће у тим случајевима бити правоснажних посљедица за одговорне“.

Правосудни систем у БиХ у треба ресетовати

Напомиње да је поента сваког закона да уреди неки систем, да успостави нека правила.

„То што се успостављена правила крше, заобилазе или изигравају је проблематика која се треба адресирати на надлежне институције, односно у овом случају Агенцију за јавне набавке и надлежна тужилаштва“, рекао је Голубовић и додао да је потребно доста тога урадити како би се тренутна ситуација промијенила.

„Потребно је унаприједити бројне одредбе Закона о јавним набавкама, деполитизирати и оснажити Агенцију за јавне набавке и Канцеларију за разматрање жалби, те, оно што је најбитније за друштво и државу у цјелини, потпуно ресетовати правосудни систем у БиХ“, закључио је Голубовић.

Класична злоупотреба јавног новца

Упућени у ову проблематику поручују да цијену такве ситуације „плаћа“ привреда која стагнира.

Економиста Адмир Чавалић објашњава да када је у питању привреда највећи проблем односи на “избор побједника”, односно фаворизирање/дискриминацију одређених подузећа употребом утицаја који ствара јавни новац.

„Дугорочни трошак наведеног јесте уништавање здравог дијела привреде. Управо због наведеног се у оквиру економске теорије и посљедично праксе, критикује дати модел понашања јавног сектора. Поред тога, ријеч је о класичној злоупотреби јавног новца, на терет самих пореских обвезника који једноставно немају довољно развијену преговарачку моћ, или се иста манифестује само сваке четири године“, казао је Чавалић.

Напомиње да Закон о јавним набавкама треба да осигура транспарентност и правичност поступка, те да омогући постизање одређених циљева.

Санкционисање одговорних, најбоља превенција

Додаје да се у пракси то не дешава на тај начин.

„Истина, већина јавног новца ипак иде преко јавних набавки, у складу са постојећим законским рјешењима. Наравно, и ту постоји низ манипулација, што највише штети рочности процеса јавних набавки – ефикасности читавог процеса.

Мањи дио јавног новца се дистрибуира мимо система јавних набавки и то кориштењем разноразних заобилазница – од директних споразума преко спонзорства и донација па све до директних трансфера који обично заврше као предмети истражних органа“, додао је он.

Сматра да би се тренутна ситуација могла промијенити ако се измјени Закон о јавним набавкама.

„Међутим и даље сам скептик да би се тим измјенама ситуација битно промијенила. Мора се водити рачуна о томе да ипак некада настану реалне потребе за заобилажењем јавних набавки, нарочито у вријеме изненадних, непланираних ситуација, криза и слично.

Због тога је најбољи начин санкција одговорних и рана детекција неоправданог трошења јавног новца. Медијски и други притисак је увијек добродошао, док истражни органи морају рјешавати ствари брже, “у ходу” – не по истеку мандата, или застаријевању радњи“, закључио је Чавалић.

(Цапитал)   Фото:Пиxелс