Страх од рецесије обара цијене горива у Републици Српској

Цијене горива на бензинским пумпама у Републици Српској у посљедње двије седмице пале су у просјеку за 15 фенинга, што је резултат неких “нових вјетрова” на глобалном нафтном тржишту, односно пада потражње, али и страха од рецесије.

Република Српска 10.05.2023 | 08:40

Истакао је ово за “Глас Српске” професор и директор Института ФЕФА из Београда, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић анализирајући нову цјеновну клацкалицу на тржишту црног злата у свијету.

Наиме, иако се након “отварања” Кине, али и одлуке земаља чланица ОПЕК-а да смање производњу сирове нафте очекивало да дође до раста цијена сирове нафте на 90, па чак и 100 долара по барелу, до тога ипак није дошло, напротив, барел нафте је у посљедњих неколико седмица појефтинио за 10 долара - са 86, на 76 (12 одсто), што је, како је објаснио Радосављевић, резултат, прије свега, страха од рецесије, поготово у главама великих трговаца, али и великих финансијских потреса који су погодили амерички банкарски сектор.

- Оно што је приметно, а није био случај у неком ранијем периоду, јесте да је тржиште постало волативно, односно изузетно осетљиво, тако да цене падају и расту невиђеном брзином, и то у веома кратком периоду. Не постоји период прилагодбе. Одмах се реагује па чак и на “поветарац”. Зато је и тешко рећи да ли ће овај тренд пада цена бити настављен и у наредном периоду. То ниједан стручњак не може са сигурношћу да каже, јер ни модели по којима се то ради у данашњим околностима углавном нису примењиви - каже Радосављевић.

Додаје, ако би баш морао да се упусти у ту авантуру, онда би прогнозирао да ће цијене током ове године вјероватно остати на овом нивоу, односно да ће неки годишњи просјек износити између 82 и 84 долара по барелу.

- Али, да се одмах и оградим, не би ме зачудило ако би дошло и до неких нових турбуленција, управо због поменуте преосетљивости нафтног тржишта, које након рата у Украјини никако да се стабилизује, али и разних шпекулација великих трговаца и произвођача црног злата који су до сада кројили цене. Не треба заборавити да се ради о изузетно профитабилном послу, о чему сведоче и прошлогодишње рекордне зараде великих нафтних играча, али и власника бензинских пумпи - наглашава овај стручњак.

Наводи и да су потреси банкарског сектора имали много везе с цијенама нафте јер, како је појаснио, страх од евентуалног банкарског слома прво је прерастао у страх од ширег слома, а онда и у страх од пропасти нафтног тржишта, односно потражње.

- У коликој мери ће све поменуто утицати и на кретање цена на нашим домаћим пумпама? Продавци су до сада били изузетно опрезни, те су по аутоматизму након раста цена на нафтном тржишту дизали своје цене, али када је долазило до пада, нису то тако експресно радили због обазривости, али вероватно и због лова у мутном и екстрапрофита. Да закључим, да би дошло до значајнијег пада цена, тржиште треба да буде стабилно бар један одређен период. Оно што је добро, јесте да су ове цене значајно ниже од оних прошлогодишњих - поручио је Радосављевић.

Политика пословања

Према подацима Привредне коморе, у Српској је у посљедњих неколико седмица забиљежено значајно појефтињење горива, те тако данас цијена дизела на пумпама износи између 2,35 и 2,45 КМ, а бензина између 2,49 и 2,59 марака по литру.

Како су појаснили, до ових корекција је дошло јер је цијена нафте на берзи пала, али и због тога што су многи власници пумпи промијенили добављача или смањили марже које формирају на основу своје политике пословања.

(Глас Српске)