Република Српска би могла да постане Република Кинеска

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је Српска финансијски стабилна и ниско задужена, те да ће редовно исплаћивати све своје међународне и друге обавезе. Демантују га потражња за новим кредиторима и позиви грађанима да купују обвезнице, а све у циљу крпљење буџета и спољног дуга.

Ближи се дан отплате прве рате дуга Републике Српске који прелази 1, 2 милијарде КМ што је скоро петина буџета. Истовремено, планирано је дугорочно задужење од 1. 080.000.000 КМ и то кроз емисије хартија од вриједности и кредитна задужења код домаћих и страних банака.

Власти увјеравају да су повољни макроекономски показатељи. Тако је министар финансија Републике Српске Зора Видовић изјавила да је Српска у доброј финансијској кондицији, а предсједник Републике Српске Милорад Додик каже да располажемо властитим изворима из којих ће се вратити дугови.

Са друге стране одлазак предсједника Владе Радована Вишковића у Кину у потрази за кредиторима и задња емисија обвезница на којој је продато мање од планираног и то са високом каматом од 5,8 %, говоре нешто сасвим друго.

У економији се зна шта је правило, ако не растете толико колико је камата значи да једете властиту супстанцу, наводи економиста Светлана Ценић. “Ако би се узео нови кредит да се исплате обвезнице с Бечке берзе неко опет мора да враћа шта ћемо с тим?" - упитала је Ценићева.

Она наглашава да Кинези траже државу као гаранта и да им Српска једино може понудити Електропривреду. “Ако узму тако велике кредите од Кине онда само да се преименује није Република Српска, него Република Кинеска.”

У крпљењу буџета иде се и корак даље. Из Владе најављују да ће, уредбама, ускоро покушати да подстакну становништво да купује обвезнице и акције.

Сигурно да није приоритетно размишљање у Влади да се заштите новчана средства грађана и њихови депозити него да су намјере да се прибаве додатна новчана средства за измиривање тих обавеза, оцјењује економиста Миленко Станић.

Додаје да каматне стопе до 2% на орочена средства уз инфлацију од 16% јасно показују да се убрзано обезвређују новчани улози и штедња грађана. А непознато је и гдје је завршио новац од акциза и ПДВ-а?

Оно што власт не говори, док се хвали макроекономским показатељима јесу подаци да је јавни дуг по становнику Републике Српске отприлике два пута већи него у Федерацији БиХ. Тако је на крају прошле године сваки грађанин Федерације дуговао око 3.000 марака, а Републике Српске скоро 6.000 КМ.

(БН) Фото: БН/Архива