Зависимо од увоза, а скоро милион хектара је необрађене земље у БиХ

У Босни и Херцеговини тренуно је скоро милион хектара необрађене земље. Прије деведесетих 80% обрадивих површина било је засијано, а с тих се поља хранила цијела БиХ.

Босна и Херцеговина 09.05.2023 | 08:52

Данас је 80% таквих површина незасијано, што нас доводи у ситуацију да зависимо од увоза, што се најбоље видјело за вријеме короне. Док земља стоји неискоришћена, велики проценат људи живи на ивици опстанка.

Добро дошли у богату земљу с више од пола милиона гладних, плодну земљу која зјапи запуштена. Земљу коју неће и нема ко да оре. Није ни чудо што смо богати, а гладни.

„Људи немају више сигурности, видим да је све мање пољопривредника. У Семберији нас нема двије и по хиљаде, што је апсурд“, каже пољопривредни произвођач Саво Бакајлић.

Ријетки су они који се боре са вјетрењачама. 

„Неко ко има бензинску пумпу на кафе-апарату заради више него ја на два хектара цвекле, он за мјесец заради више него ја за годину дана“, истиче пољопровредник Младен Лазић.

Пољопривредници кажу да се они који воде политику брину о тлу што нас храни, грије и напаја бар упола као о заузетим фотељама, ситуација би била много другачија.

„Да неко чује, рецимо ово мјесто гдје ми живимо, у Амајлијама, ми бисмо гонили до Прибоја тражили земљу да је радимо“, истиче пољопривредник из Амајлија Петар Драгојловић.

Аграрни буџет Републике Српске ове године износи 180 милиона КМ. У Министарству свјесни свих отежавајућих околности за ратаре. 

„Никада већи буџет, иде динамика исплате као што је планирано, наши пољопривредни произвођачи су за мјесец дана Јавног позива за капиталне инвестиције поднијели више захтјева него за задње 4 године заједно, ангажовали 200 милиона КМ, упоредо са прољетном сјетвом, није стање у аграру лоше, можемо рећи да је добро“, рекао је Саво Минић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Пољопривредници истичу да су издвајања за аграр повећана, али опет недовољно, јер су улагања драстично порасла.

„Ако сам бацао 100 марака ђубрива по дунуму, ја и данас бацам исто, само што сам прије могао да купим 150 килограма ђубрива, сад купим 70“, рекао је Лазић.

26-годишњи Миодраг Лазић, дипломирани инжењер пољопривреде, један је он малобројних младића који је остао на селу да знање о аграру преточи у зараду. Пољопривреда је, каже, тешка и потцијењена работа, а домаћи производ обезвијеђен.

„Репроматеријал је сваке године све скупљи, а постоји и нека несигурност, рецимо краставац врећа од 10 килограма буде марку, а тај краставац се мора обрати, попрскати, а кад дођемо до неког највећег брања он тада буде најјефтинији“, рекао је Миодраг Лазић.

На крају, ништа мање битна чињеница је и сазнање да када једном земљиште остане необрађено, сваке наредне сезоне захтјева додатне мјере што производњу у старту поскупљује за 50 процената. 

„Ми ако не посијемо нећемо имати шта да пожањемо“, рекао је у више наврата Бакајлић.

Онда није ни чудо што нам, на примјер, цијену хљеба диктира руско-украјински рат.

(БН)