детињству везан је за моје рођење, јер ме је тата украо из болнице.
У Сарајеву је те године била изузетно јака зима. Новорођена деца су масовно почела да умиру јер грејања у болници није било. Отац је донео мами поморанџе, а мене је буквално стрпао у кесу и однео у страху да не умрем од хладноће. Стигао сам тако на занимљив начин у топли дом.
<фигуре цласс="елWрап имгФулл"><имг срц="хттпс://www.курир.рс/дата/имагес/2020/03/15/08/2172033_хари-мата-хари-дамир-дервисагиц_фф.јпг?вер=1683458525" алт="Хари Мата Хари" />
<фигцаптион><спан цласс="имгСоурце">ФОТО: ДАМИР ДЕРВИШАГИЋ<бр /><бр />
<стронг>Прва сећања
Прво што памтим био је звук виолине, севдалинска ношња и пуна кућа људи. Мој деда Мехмед Ага Варешановић био је чувени певач севдалинки, одрастао сам уз његову виолину и сматрам да ми је он пренео искрену љубав према музици. Кад год би се окупила цела фамилија, стављали би ме на каљеву пећ да слушају и гледају чудо од детета јер сам певао севдалинке и редовно правио шоу-програм. Некад је била у нашој кући атмосфера као у филму "Ивкова слава".
<стронг>Школа и музика
У школи се нисам прославио, јер сам био слаб ученик, али сам зато већ у првом разреду основне школе био познато дете које пева и свира за Дан републике, Дан младости и Први мај, подразумевало се да приредба не може да се одржи без Харија. Чим бих накупио довољно јединица и неоправданих изостанака, на ред би дошли и моји дани, то јест велики празници, тако да је аутоматски ишла трговина с разредним већем. На њихова прозивања вечито сам користио изговор: "Не могу ја у исто време да се бавим музиком и школом, морате мало да ми помогнете!"
Одрастао сам у предграђу Вратник, које је увек било срце Сарајева. Ту су рођени и Горан Бреговић, Емир Кустурица, Здравко Чолић и Дино Мерлин, а детињство памтим као најлепши период живота и есенцијалну срећу непокварену материјализмом. Иначе, родитељи су осамнаест месеци старију сестру Сабину и мене третирали као вршњаке, тако да су нас одгајали у истом духу, а заједно смо увек добијали и батине. Важио сам за мање-више добро дете, иако сам био несташан и редовно се тукао са сестром. Родитељи су ме васпитали да будем самосталан, слободан и скроман. Понекад ме те особине нервирају, јер ми фали неких екстрема у карактеру, али сам са друге стране и поносан на њих.
<фигуре цласс="елWрап имгФулл"><имг срц="хттпс://www.курир.рс/дата/имагес/2018/01/12/10/1376319_хари-мата-хари-драган-кадиц01-драган-кадиц_фф.јпг?вер=1683458546" алт="Хари Мата Хари" />
<фигцаптион><спан цласс="имгСоурце">ФОТО: ДРАГАН КАДИЋ<бр /><бр />
<стронг>Први хитови
Група Хари Мата Хари је настала у септембру 1985. године, и то на предлог редитеља Пјера Жалице, док је име бенду дао графички дизајнер Давор Папић. Исте године група је објавила деби албум "У твојој коси", а потом и "Не би те одбранила ни цела Југославија", који је постао најбољи албум године. Међутим, прва озбиљнија популарност снашла нас је 1988. године доласком у дискографску кућу "Југотон" и с плочом "Ја те волим највише на свету", на којој су се нашле песме "Кад дође октобар", "Јави се" и дует с младом певачицом Тајчи "Седамнаест ми је година", која је продата у 400.000 примерака. Уследила је турнеја од Вардара до Триглава, на којој смо зашли у свако село и мало место којих није било ни на топографској војној карти. После тих 300 концерата донео сам кући сто марака, апсолутно ништа нисмо зарадили, али смо обишли читаву Југославију и показали људима да нисмо виртуелна телевизијска појава. Освајањем публике направили смо најбољи посао. У годинама када се стиче мушкост и храни его, као и сви други мушкарци, био сам блесав и гладан ствари које нисам прошао, тако да сам пливао у хедонизму. Јурили смо девојке, доказивали се сами себи. Биле су то године лудила увијене у успех. Живот је био тако леп и неоптерећен, а ми смо сваке године проводили по два-три месеца у хотелу "Парк" у Новом Саду, док смо у Београду на почетку каријере имали стан у Молеровој улици.
<стронг>Рат је прекинуо сан
Кад су кренули немири у Сарајеву, био сам у Шведској на турнеји, позвао сам Аиду и рекао јој да са дететом оде у Словенију код фамилије. Расформирао сам бенд јер тада нисам желео да певам ни у Београду ни у Загребу. Остали смо неколико година на Крањској Гори, где нам се 1994. године родио и син Дамир. Бавио сам се продукцијом, направио сам добре уговоре у Шведској и Финској, тако да сам то хаотично време попуњавао студијским радом. Све што се дешавало тада споро сам сабирао пошто сам био избачен из своје колотечине. Група Хари Мата Хари на сцену се вратила тек 1998. године, албумом "Ја немам снаге да те не волим".
<блоцкqуоте>
<стронг>О естради
Једна велика глума
Немам ниједног пријатеља на естради. То је једна врста глуме - јавне ствари. То је представа за народ где ти певаш, глумиш. То је уметност. Ја то гледам као свој посао, уживам у њему. Што се тиче колега, колеге живе на свим крајевима света и најчешће се срећемо на аеродромима, попијемо кафицу једну пре лета и то је то.
(Курир.рс)
Коментари / 0
Оставите коментар