Промоција романа "Еј, другови, јел' вам жао" у Бањалуци

У Бањалуци ће у четвртак, 11. априла у просторијама НУБ  "Петар Кочић"  са почетком у 19 х бити промовисан најновији рома Радмиле Карлаш "Еј другови, јел' вам жао."

Република Српска 08.05.2023 | 13:23

Овај, трећи роман бањалучке новинаке и књижевнице, а шести наслов који објављује, укључујући и двије збирке крича, Бањалучанима ће, осим ауторке, представити и проф.др Дијана Хаџизукић са Факултета хуманистичких наука у Мостару.

Роман, посвећен ауторициним родитељима, је изазвао велику пажњу у региону и шире, а већ је промовисан у Сарајеву и Мостару.  

Према ријечима проф.др Лејле Жујо Марић, роман Радмиле Карлаш Еј, другови, јел вам жао? исписан на 234 странице и компониран од 33 дијела доноси комплексност грађе и ликова кроз чије се судбине рефлектују дубоке наслаге времена наталоженог кроз хисторију Босне и Херцеговине.

Уз широки временски распон од елемената средњевјековне културе, османског и аустроугарског доба до хисторијских процеса 20 вијека – Другог свјетског рата, изградње социјалистичког друштва до драматичног краја тог великог вијека и распада социјалистичког друштва и пораћа, Радмила Карлаш плете, на више приповједних нивоа, вриједан текст.  Тако Жујо - Марић додаје:

"Женска перспектива и осјећање свијета чине се одлучујућим у развоју наративних силница у роману Радмиле Карлаш с тиме да овдје није ријеч о форсирању женске самосвијести и њеној самодовољности, него о прожетости женског бића животима других. Жудња да се пунина живота подијели с другим (било да је ријеч о другом бићу, другој култури или  другој временској димензији) битно одређује духовни етимон романа Радмиле Карлаш, а посебно њену средишњу емотивну фигуру – Ирис." 

Према ријечима једног од рецензената романа проф. Марјана Хајнала, Радмилин текст је истовремено осебујан лирски исказ и паралелна ретроспектива најзначајнијих одлика епохе Yу-заједништва.

Као водитељица кроз ту епоху, сама суочена са ломом и губитком љепоте бивања у већ избореном простору слободе и братства, тим својим помно биљеженим освртима на блиску прошлост, Радмила Карлаш у роману маркира пут колективне анамнезе којом објективне и поштене проматраче и саучеснике везује, а млађе обавезује да се суоче са чињеницом да је Југославија грађена на најбољим вриједностима и, нажалост, у трагичном хаосу порушена захваљујући арбитрима систематски планиране деструкције. 

Уредница романа, проф.др Дијана Хаџизукић сматра да је ауторицина игра са временом један од првих литерарних квалитета овога романа и један од најбитнијих аспеката конструисања романескног наратива. Хаџизукићева подвлачи да добро знамо да је од Пруста и Фокнера вријеме постало „главна личност романа“, те да такав однос према структурирању текста траје и данас.

Према њеној анализи, други важан аспект романа Еј другови јел' вам жао? јесте приповједна позиција: иако је текст исписан из угла такозваног објективног приповједача, фокализација припада протагонистињи што је у потпуности субјективизирало нарацију, те догађаје преточило у доживљај. 

Социологиња културе, проф. др Сарина Бакућ са ФПН у Сарајеву нагласила је на промоцији романа у Сарајеву како Радмила Карлаш није изгубила глас.  Неуљепшане истине, најдубља размишљања, дјелићи сјећања, незацијељене ране. Стога, не бити у могућности испричати своју причу,бити ушуткан, значи бити дехуманизиран.

Удара на саму егзистенцију човјека: тјера га да преиспитује властити здрав разум, ваљаност његове верзије догађаја. Ствара у нама дубоку и егзистенцијалну тјескобу. Када изгубимо глас, нешто у нама умире. Радмила није изгубила глас. 

Рецензент романа проф.др Незук Ћурак из Сарајева наглашава како је овај нови рукопис Радмиле Карлаш један од оних текстова које сврставамо у регистар недостајућих. Младалачки топос те идеологије, схваћене као љубав а не као "искривљени погледна свијет" биле су омладинске радне акције (ОРА) којима је текла та нова југословенска, младалачка крв, способна да премости стољећа биједе и регресије.

Сматрам пуним поготком што је ОРА  једна од кључних симболичких и стварних територија романа, јер баш су Омладинске радне акције као утопијске форме изградње бољег човјека будућности прави мизансцен за ликове романа какви су нпр.

Траско, Ирис и Кенан, без обзира што имају различит ниво вјере у идеологију која је наслијеђе партизана као људи, који су, када погледамо из овог шугавог времена, људи изнад сваког времена (...) ) Премда, како Ћурак каже, роман има врло захтјевну композицију, прелазак из једног времена у други, без посебног наглашавања прелаза је изузетно постигнуће у романескној форми те је "пребацивање" са Омладинске радне акције у "наше" вријеме или у вријеме Другог рата или у вријеме посљедњег рата или у вријеме битке за самоуправљање и унитаризирану-децентрализирану Југославију, пун погодак, испуњен књижевном сврхом. 

Радмила Карлаш (1963.) почела да пише већ са 12 година, објављујући у ревијама "Џубокс" и "Филм." Факултет политичких наука завршила је у Загребу прије рата.

Као слободна новинарка, радила је за многе принтане и електронске медије.

Прије рата за "Вечерње новости", "Арену", "Уну" и друге. Почетком рата, ради за бањалучки "Прелом", а крајем и након рата за ББЦ, ВОА, WДР, радио Ферн, Алтернатив Информатив Нетwорк (АИМ). Шехер БЛ и друге. Једну деценију била је координаторица волонтерка за Амнестy Интернатионал (АИ) у БиХ. Живи и ради у Бањалуци. 

(БН)