БиХ да није продавала злато сада би имала 450 милиона евра

У овом тренутку Босна и Херцеговина као држава нема ни грам злата у резервама, а да у претходним годинама није продавала то злато сада би имала 237.000 унци или 7,3 тоне злата вриједности око 450 милиона евра.

Босна и Херцеговина 08.05.2023 | 08:39

Наиме, формално-правно БиХ нема злато, већ је оно у власништву Централне банке Босне и Херцеговине која га продаје или купује зависно од њихове личне процјене и на те одлуке им не треба сагласност Министарства финансија и трезора или Савјета министара БиХ.

Све своје злато које је имала Босна и Херцеговина је продала. Из средстава сукцесије бивше СФРЈ, 2001. године БиХ је добила око 195.000 унци злата, али одмах након тога одлуком Савјета министара БиХ којим је тада предсједавао Златко Лагумџија, а министар финансија био Анто Домазет, то злато је продато по цијени од 273 долара по унци, што је око 53,5 милиона КМ. Убрзо након те продаје цијена злата порасла је на око 300 долара по унци и БиХ је изгубила око пет милиона КМ.

Да је данас продавала то злато, рецимо, БиХ би могла добити 352 милиона евра.

Касније, односно 2009. године, БиХ је, такође, од средстава сукцесије добила још 42.360 унци злата, које је морала продати, јер је тадашњи високи представник Валентин Инцко наметнуо Закон о расподјели, намјени и кориштењу финансијских средстава добијених по Анексу Ц Споразума о питањима сукцесије.

"Монетарно злато преноси се у Централну банку БиХ и конвертира се у новчани облик продајом на домаћем и иностраном тржишту на основу процјене Централне банке БиХ и Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине у вези са најповољнијим временом у условима продаје", наведено је у закону који је наметнуо Инцко.

Управо то злато, из 2009. године, добијено из сукцесије купила је Централна банка БиХ и од тада у континуитету располаже тим златом у мањим или већим количинама, зависно од продаје и куповине.

Те године у билансу стања исказано је злато у вриједности од 63,2 милиона КМ. Тренутно, Централна банка Босне и Херцеговине има у власништву 48.000 унци злата или око 1.360 килограма, чија је вриједност данас око 86 милиона КМ с обзиром на то да унца злата на свјетском тржишту ових дана вриједи око 1.800 долара.

"Босна и Херцеговина нема злато. Злато је саставни дио девизних резерви и власништво је Централне банке БиХ, која је инвестирала у то злато, и данас оно служи за покриће конвертибилне марке. БиХ је од сукцесије у два наврата добила злато и то продала, између осталих, и Централној банци. БиХ је могла држати то злато, али оно се води као актива и онда се они тога ослобађају. То је урадила и Хрватска, која исто тако нема злато", рекао је за "Независне" Драган Кулина, члан Управног одбора Централне банке БиХ.

Злато којим располаже Централна банка БиХ физички је лоцирано у трезору Енглеске банке у Лондону, а како каже Саша Стевановић, економиста, чињеница да оно није у држави је процјена управљача девизним резервама да нам као такво није потребно и да не постоји ризик уговорне стране да смо 100 одсто сигурни да ово што се дешава у свијету неће правити промјене у монетарном систему свијета и да се не дешава ништа што би могло довести до новог свјетског поретка.

"Када професионално управљате, када сте посвећени ризицима, онда никад нисте 100 посто сигурни. Управљање девизним резервама ЦБ БиХ од периода 1997. до 2020. године може се окарактерисати као управљање у једном систему гдје је све било познато. Након пандемије све више гласова је да је потребно разговарати. Већ сада су јасне назнаке да то треба радити с онима који пружају техничку помоћ ЦБ БиХ јер не можемо рећи да је успјех ако имате добит 26 милиона КМ, а губитак капитала од преко 320 милиона КМ. Потребно је разговарати о томе шта нас чека у свијету", рекао је Стевановић.

Он каже да треба поставити питање како успоставити повјерење једних међу другима и на који начин, неко ко је уплатио 40 одсто капитала у основни капитал ЦБ БиХ може очекивати да добије дивиденду у том износу.

"Свједоци смо да земље истока и многе централне банке купују рекордне количине злата, а ми то не радимо, ми га продајемо. То је храбар и, моје мишљење с обзиром на то да га немамо у својој земљи, погрешан потез", рекао је Стевановић.

Питајући се шта би било да смо трећину раста монетарне пасиве улагали у злато, Стевановић каже да би данас то износило осам милијарди КМ, али да је лако бити генерал послије битке.

(Независне)