Избори у Албанији: Тешка трка између Раме, Берише и Мете

Истраживања јавног мњења у вези са локалним изборима у Албанији који ће се одржати 14. маја показују поприличну изједначеност између Социјалистичке партије на чијем је челу актуелни премијер те земље Еди Рама и коалиције "Заједно побеђујемо", наводи се у анализи Међународног института ИФИМЕС.

Свијет 07.05.2023 | 19:16

Коалиција "Заједно побеђујемо" доминира на северу Албаније - Скадар, Тропоја, Кукеш, Лежа и Хас, док им расте подршка и на југу државе.

Како се наводи у анализи ИФИМЕС-а, иако се ради о локалним изборима на којима не учествују челници водећих политичких странака, кључно предизборно надметање одвија се између лидера Социјалистичке партије и актуелног премијера Едија Раме и коалиције "Заједно побеђујемо-БФ" коју предводе два ветерана албанске политике и бивша албанска председника Сали Бериша и Иљир Мета.

Изборна кампања је, иако се боре за свако место, додаје се, усмерена ка великим градовима као што су Тирана, Елбасан и Драч.

ИФИМЕС подсећа да су последњи локални избори у Албанији одржани 30.јуна 2019.године, као и да их је бојкотовала опозиција, а да је на њима излазност износила свега 21,6 одсто.

"Тако су све позиције у локалним самоуправама заузели кандидати Социјалистичке партије Едија Раме. Последњи локални избори у Албанији су проведени у атмосфери напетости, након што је албанска опозиција напустила рад парламента и наставила политичке активности на улицама Тиране, захтевајући оставку премијера Раме, формирање прелазне владе и расписивање општих избора", додаје се у анализи.

Тренутно је, како се наводи, неизбежно питање за Едија Раму зашто је Албанија још убедљиво најсиромашнија земља у Европи, а има изванредне потенцијале за развој.

Указују на то да су у решавању политичке кризе у Албанији заказали ЕУ и НАТО, а да је криза разоткрила "корупцијску мрежу Едија Раме у коју су укључени и поједини бивши високи званичници ЕУ, САД, али и других држава". 

Албанија је, додаје се, стекла кандидатски статус за ЕУ у септембру 2014. године, а преговоре је започела крајем 2022. године.

Такође, како наводе, у оквиру задатака које Албанија треба да испуни су реформа правосуђа, борба против криминала, трговине наркотицима и људима, корупције, недостатак независних медија, деполитизација институција, повећање ефикасности као и успостављање динамичнијег дијалога између власти и опозиције у циљу свеобухватнијих и бржих реформи.

Политички притисци, застрашивања, корупција и ограничени ресурси, указује се у анализи, спречили су правосуђе да функционише у потпуности, независно и ефикасно, а додаје се и да је корупција присутна у свим сегментима и на свим нивоима власти, укључујући јавне набавке и јавно-приватна партнерства.

"Влада Едија Рама била је неуспешна приликом отклањања економских и друштвених последица троструког земљотреса 2019. године", један је од закључака ИФИМЕС-а.

Када је Еди Рама покренуо полицијску акцију у селу Лазарет, који је био центар нарко бизниса, подсећа се у анализи, очекивао се коначни обрачун са нарко бизнисом.

Касније се показало, додају, "да је тај бизнис ставио под контролу сам Еди Рама и уместо реформи и развоја те даље демократизације државе покренуо је процес канабизације Албаније".

"Албанија је за време премијерског мандата Едија Раме постала криминално уточиште за криминалце из Европе, Азије, Северне и Јужне Америке. Олакшавајућа околност за криминалне структуре је безвизни режим, којег Албанија има са државама чланицама ЕУ, што криминалцима омогућава слободно кретање и пословање те енормне зараде у трговини наркотицима и трговини људима. Еди Рама са својим бекграундом затворио је Албанији врата за чланство у ЕУ јер док је Рама на челу албанске владе, нема уласка у ЕУ", наводи се.

Како наводе, албански канабис се шаље у Турску и размењује за хероин и кокаин, које албански држављани кријумчаре широм Европе.

Албанске власти регистровале су пораст заплене кокаина 2021.године преко луке Драч првенствено у пошиљкама банана из Еквадора, а албанска полиција учествовала је у неколико међудржавних операција за спровођење закона 2021. године, албански држављани, између осталих, ухапшени су у Грчкој, Италији, Шпанији и Холандији.

Албански органи за спровођење закона сарађивали су са америчким колегама у хапшењу и заплени пошиљке наркотика и лабораторије за прераду дроге у Албанији, као и заплене имовине у Албанији везано за глобалну међународну трговину дрогом.

Указује се да је неколико успеха остварено у 2021.години, укључујући хапшења 38 особа, укључујући једног тужиоца и неколико високих полицијских званичника, у склопу велике међународне истраге о наркотицима трговине људима.

Али, како се наводи, албански држављани играју велику улогу у међународној и организираној криминалној мрежи трговине наркотицима, а Албанија је кључни елемент балканске руте трговине наркотицима према Западној Европи и Великој Британији.

"Насилан криминал у Албанији се често повезује са организираним криминалом, и судијама, тужиоцима, полицијом и новинарима, који су били предмет застрашивања. Релативно слаба владавина права, корупција и висока стопа незапослености главни су албански проблеми контроле над трговином наркотицима. Реформе кривичног правосуђа у Албанији укључују уклањање судија и тужилаца, који су повезани са организираним криминалом и/или необјашњивим личним богатством. САД подржавају реформе правосуђа у Албанији, а Албанија мора наставити и реформу правосуђа, пооштрити прописе и надзор против прања новца и радити на елиминацији утецаја организованог криминала на албанску владу и друштво", наводи се у анализи.

Додаје се да Специјализована структура за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК), коју чине Специјално тужилаштво (СПО) и Национални истражни биро (НБИ), има мањак капацитета.

Указује се на то да је направљен напредак у одузимању имовине у вези са организованим криминалом, као и да се то мора интензивирати у будућности.

Такође, потребно је наставити с напорима како би се осигурало повећање кривичног гоњења и имплементација правоснажних пресуда, посебно на високом нивоу.

"Албанија је и даље рањива на прање новца због корупције, присуства мрежа организираног криминала и празнине у законодавству и надзору. Албанија има велику кеш економију и неформални сектор, са значајним дознакама и инвестиционим приливом новца из иностранства. Трговина наркотицима и друге активности организованог криминала су главни извори опраних средстава. Албанске криминалне организације имају везе са мрежама које делују широм Европе и Јужне Америке", наведено је анализи пред локалне изборе. 

Додаје се да честе афере са међународним димензијама, приказују везе Раминог режима са међународним факторима и корумпираност страних званичника.

Аналитичари сматрају, наводи се, да предстојећи локални избори у Албанији превазилазе карактер и важност локалних избора јер представљају шансу да се крене у коначни обрачун са режимом Едија Раме и декриминализацијом Албаније.

Савезништво Салија Берише и Иљира Мете кроз коалицију "Заједно побјеђујемо", окупља опозиционе политичке снаге и представља масовни покрет незадовољних грађана Албаније, да крену у борбу за коначан обрачун са нарко картелом, криминалом и корупцијом, додаје се, уз напомену да локални избори представљају својеврсни избор за грађане Албаније да ли желе да имају нарко картел који ће владати државом и/или парламентарну републику, која је грађанима у посљедњих 10 година углавном била ускраћена или украдена.

Указује се да избори морају бити транспаренти, слободни и поштени без куповине гласача и гласова из "црних фондова", који су осигурани прљавим новцем од нарко бизниса и трговине људима, јер приходи од нарко бизниса премашују висину албанског државног буџета.

Наводи се и да ће Рама у жељи за останком на власти, кризу из Албаније покушати да пренесе на регион, али и шири европски простор.

Како сматрају аналитичари, локални избори ће по свему судећи проузроковати формирање прелазне владе, која ће организовати превремене парламентарне изборе и мирну транзицију власти.

На локалним изборима право гласа има 3.650.550 бирача на 5.211 бирачких мјеста.

На изборима учествује 48 политичких партија са 23.788 кандидата, од којих 144 претендира на позицију председника општина, а међу њима је и 15 жена.

Изборе ће пратити 324 међународна проматрача ОЕБС.

(Косово онлине) Фото: АА