У Београду нам се десила реалност, добили смо шамар

„Није нам се десила американизација нашег друштва него нам се десила реалност. Јуче смо од те реалности добили шамар!“, рекао је социолог Владимир Васић у емисији Мат БН телевизије говорећи у догађају у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду када је дјечак од 14 година убио радника обезбјеђења и осам ученика школе, док је ранио шест ученика и једну наставницу.

Република Српска 04.05.2023 | 21:27

Јуче смо поражени као појединци, као друштво, као систем и држава када је дијете од непуних 14 година дошло до оружја, испланирало и хладнокрвно и прецизно извршило окрутни злочин који није забиљежен у свијету, истакао је Васић.

„Кључно питање које може да разријеши овај случај је: Ко је убио дијете у том дјетету, дјечака у дјечаку?““, наглашава Васић.

Ко је био кључна особа или институција која је требало да разговара са тим или другом дјецом која очигледно имају неки проблем?

„Кључна станица су родитељи јер је породица основа сваког друштва. Они треба и морају да разговарају са својом дјецом. Данас то некад није тако јер родитељи, поготово они који су успјешни и добростојећи, сву пажњу посвете каријери, обавезама и послу, јер мисле да новцем и свиме оним што новац може да купи могу да васпитавају своје дијете“, каже Васић.

Додаје да, умјесто родитеља, дјецу данас васпитавају тиктокери, инфлуенсери, старлете и пресуђени криминалци који се намећу као образац понашања.

„Чињеница је да имамо реалитy програме, деструктивне ликове који би требало да буду под терапијом или у затвору али су они само једна компонента. Питање је зашто дјеци нисмо дали алтернативу. Не бавимо се дјецом јер за њих немамо времена. Зато молим родитеље да њихова прва мисао и брига кад ујутро устану буду њихова дјеца. Све друго ће се стићи, јер ако дјеца нису у фокусу нашег интересовања ми смо онда залутали у брак и породицу“, категоричан је Васић.

Следећа станица је, наводи Васић, школа у којој дијете проводи највише времена у току дана.

„Ако се дијете чудно понаша, то учитељи, наставници, професори и педагози морају да примјете јер дјеца то не умију да сакрију и да манипулишу својим понашањем. То су дјеца која све што раде искрено и зато што мисле да је то у реду“, сматра Васић.

Надам се ће овај случај који је ванвременски, а који се десио у нашем окружењу, да буде озбиљна прекретница у савременом друштву јер уколико одмах не учинимо ништа за очекивати је да ће се, нажалост, дешавати и веће катастрофе, поручио је Васић.

Породица је прва станица за свако дијете. Родитељи морају да разговарају са дјецом, да им попуне слободно вријеме и да их тако спријече да живе у виртуелном свијету у којем се губе, сматра социолог Владимир Васић.

Следећа станица је, наводи Васић, школа у којој дијете проводи највише времена у току радне седмице.  Родитељи морају да имају добру комуникацију са школом и стручним службама и да од дјеце не праве мале, недодирљиве богове, истиче Васић.

„Родитељи треба да препознају проблем, као и наставници и професори. Проблем је лако препознати: дијете се повлачи у себе, мијења понашање, одбија да извршава своје задатке, има пропусте у школи, избјегава наставу, има отпор према ауторитету. Све су то почетне фазе проблема јер се нико не буди ујутро и одједном планира да направи хаос, да повриједи себе или неког другог. То је један процес који траје, објашњава Васић.

Одговорност просвјетних радника је велика и зато је потребно да на тим мјестима, истиче Владимир Васић, буду образовани и стручни људи.

„Оног момента када смо почели да у образовни систем, васпитно-корективне и здравствене установе да запошљавамо људе који су политички подобни, а не професионално, заказали смо као систем. На нашу срећу, такви људи су у мањини“, додаје он.

Наглашава да се не можемо рећи да је школство пропало али да је чињеница да има лоших кадрова.

„Питање је такође какав је одговор друштва. Колико су ти људи плаћени, колико су награђени јер васпитавају нашу дјецу, а колико су заштићени од стране система, тј. закона“, објашњава Владимие Васић.

Дјецу, савјетује Васић, треба пустити да буду дјеца, да имају слободно вријеме и никако преко њих не треба остваривати своје амбиције.

„Дјетету треба дозволити контролисану слободу, да осјећа да се слободним, док се са једне стране налази отац, а са друге мајка. Слобода је јако важна, а контрола значи да то која је задња ријеч буде договор“, сматра Васић.

Данас се, додаје он, у свакодневном животу али и на друштвеним мрежама примјећује да то поједини родитељи не дозвољавају.

„Не дозвољавају им оно што је важно, а то је да буду она дивна, танана бића која се играју у пијеску, гуле кољена учећи да возе бицикл… Данас неке мајке од дјевојчица праве моделе, а очеви од синова неке опасне момке“, објашњава Васић.

Шта је кључна порука и поука родитељима?

„Загрлите своју дјецу и будите им најбољи пријатељи, поготово ако имају проблем. Увијек има простора да се проблем ријеши. Загрлите своје дијете и поведите га дјечијем психологу и педагогу, истуците га или искритикујте кад је потребно али никад немојте дозволити да осјетите како је оним родитељима у Београду који ће да грле сандуке своје дјеце. Волите своју дјецу, будите им ауторитет на различите начине али љубав мора да буде у темељу тога“, поручио је Васић.

(БН)