Након првомајских празника мини депоније уз Дрину

Из године у годину, послије првомајских празника друштвене мреже врве од фотографија девастиране природе. Поломљене гране, ложишта гдје им није мјесто па све до мини депонија које остају послије излетника. Гдје је нестала еколошка свијест?

Од борбе за права радника, до борбе за животну средину. Апели еколога нису уродили плодом. И ове године показали смо сав немар и бахатост према природи.

Ово су слике које су остале послије јучерашње гозбе. Тик уз Дрину, прелијеп амбијент замијениле су гомиле смећа.

Да би се пластична амбалажа разградила у природи потребно је да прође хиљаду година, лименкама је потребно до 200 година, а могу у потпуности да се рециклирају, као и стакло, које се у природи не разграђује.

“Нажалост, еколошки отисак наших суграђана је јако ружна слика. И то ће се понављати.  Дођу на излет, уживају у природи и оставе гомилу смећа које морају риболовци да чисте”, наводи  предсједник Еколошког удружења “Еко-пут” Бијељина Снежана Јагодић Вујнић.

Ово је слика која нас сваке године опомиње да будемо одговорнији. Али ништа се не мијења. Гдје је запело? Постоји ли у БиХ закон којим би се регулисао проблем еколошког немара?

“Закони су сви добро урађени, али шта настане у том међупериоду до имплеменатације да се казни загађивач. Заборавимо да постоји закон”, додаје Јагодић Вујнић.

Иапк, примјећујемо да је наш народ у иностранству једно, у БиХ друго. Да ли је проблем смећа у БиХ системски или је све у менталитетеу?

“Људи када дођу овдје понашају се како тамо не смију. А тамо се не понашају због екстремно високе казне. За један опушак у Бечу казна је и до 150 евра. Па добро размисли да ли ће бацити опушак на улицу”, истиче Јагодић Вујнић.

Питање које остаје без одговора јесте гдје је нестала еколошка свијест.

Еколози упозоравају да, ако наставимо да се понашамо неодговорно и бахато према природи, за неколико година,  не само да ће нам нестати мјеста за одмор у природи, него ћемо умјесто излетишта имати дивље депоније.

(БН)  Фото: БН